Корхона ма¦сулоти ва хизматига б¤лган талаб ва таклифни тахлили


Утган йили Ґисобот йили



Download 5,31 Mb.
bet100/294
Sana25.03.2022
Hajmi5,31 Mb.
#508563
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   294
Bog'liq
11-Молиявий-ва-бошкарув-тахлили-А.Вохобов-2005-дарслик-1 (1)

Утган йили

Ґисобот йили

Фарўи (+,-)

Бизнес режада

Руйхатда

Утган йилдан

Бизнес режадан

1

2

3

4

5

6

Махсулот хажми солиштирма улгуржи бахода, минг сум

2113430


2198763


2553967


+440537


+355204


Ишчиларнинг жами ишлаган киши-кунлари, минг киши-куни

162,27

160,2

153,5

-8,77

-6,7

Ишчиларнинг жами ишлаган киши-соатлари, минг киши-соат

1287,8

1255,2

1202,8

-85,0

-52,4

Ишчиларни руйхат буйича уртача сони, киши

617

605

599

-18

-6

Ґисоб-китоблар:
















Бир ишчига туЁри келадиган уртача йиллик махсулот, минг сум гр1/4

3425,3



3634,3

4263,7



+838,4

+629,4

Бир ишчини йил давомида ишлаган киши-кунлари, киши-куни гр2/4

263

265

256

-7

-9

Уртача иш куни давомийлиги, соат гр3/гр2

7,85

7,83

7,84

-0,01

+0,01

Ишчини 1 соатлик иш унуми, (сум) гр1/гр3

1641,117

1751,723

2123,351

+482,234

+371,628

Бир ишчини уртача йиллик махсулот хажмини режадан фарўига таъсири:

х

х

х

х

+629,4

а) йуўотилган иш кунлари хисобига

х

х

х

х

-123,4

б) иш куни давомийлигини узайиши хисобига

х

х

х

х

+4,5

в) 1 соатлик иш унумини ортиши хисобига

х

х

х

х

+745,9



А) –9 * 7,83 * 1751,723 Б) +0,01 * 256 * 1751,723


В) +371,628 * 7,84 * 256

Жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, биз тахлил килаªтган “АВС” акционерлик жамиятида урганилаªтган даврда бир ишчининг уртача йиллик мехнат унумдорлиги 629,4 минг сумга кутарилган. Ишчиларнинг мехнат унумдорлигини ошишида асосан ишлаб чикарилган махсулот хажмининг усиши хамда аксинча, ишчилар сонининг ва бир ишчининг йил давомида ишлаган киши кунларининг камайганлиги ижобий таъсирини курсатган. Бундан ташкари жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, корхонада ишчининг мехнат унумдорлигини ошишига асосан учта омил, яъни, иш кунларининг йукотилиши хисобига 123,4 минг сумга салбий таъсир курсатган булса, иш куни давомийлигининг бизнес режадагига нисбатан 0,01 соатга узайганлиги мехнат унумини 4,5 минг сумга, ишчиларнинг бир соатлик иш унумини 371,628 сумга ортганлиги хам мехнат унумини 745,9 минг сумга оширган. хар уччала омилнинг таъсирига кура бир ишчининг уртача йиллик мехнат унумдорлиги бизнес режадагига нисбатан 629,4 минг сумга ортишига олиб келди. Бундай натижаларни акционерлик жамияти учун ижобий деб бахоламок лозим деб уйлаймиз.


7.8. Махсулот мехнат сиЁимини тахлили

Ишлаб чиўариш хажми, махсулот структураси ва ассортиментини узгаришига хам боЁлиў. Кам мехнат талаб этадиган махсулот турларини купроў ишлаб чиўариш туфайли махсулот структура ва ассортиментини узгариши мехнат унумдорлигини усишига олиб келади.


Структура ва ассортиментни унумдорлик даражасига таъсири мехнат сиЁими орўали аниўлаш мумкин.
Мехнат сиЁими – махсулот, ярим фабрикат ва махсулотни айрим ўисмларини ишлаб чиўариш учун сарфланган иш ваўти билан улчанади.
Саноатда мехнат унумдорлигини усиши илмий-техника тараўўиЄти, ишлаб чиўаришни техник жихатдан такомиллаштириш натижасида мехнат сиЁимини пасайтириш хисобига эришилади.
Мехнат сиЁими билан мехнат унумдорлиги билвосита боЁлиўўа эга. Мехнат сиЁими пасайиши туфайли мехнат унумдорлиги ортади ва бунинг аксича, мехнат сиЁими ортса-мехнат унумдорлиги пасаяди.
Мехнат сиЁимини пасайтириш махсулотни ишлаб чиўариш учун сарфланадиган иш ваўтини ўисўартириш орўали эришилади.
Мехнат сиЁимини пасайтириш хисобига мехнат унумдорлигини усиши (фоиз хисобида) ўуйидагича аниўланади.


100 х А
Му = ----------------
100 - А

Бунда: А- ишлаб чиўарилган махсулот мехнат сиЁимини пасайтириш (фоиз хисобида).


Му – мехнат унумдорлигини усиш даражаси ( фоиз хисобида).

Масалан, махсулот ишлаб чиўариш учун сарфланган мехнат 8550 киши-соатни ташкил этиб, норма буйича 9000 киши –соатга нисбатан 450 киши-соат иўтисод ўилинган.


Демак, мехнат сиЁимини 5 % (450:9000х100) га пасайиши мехнат унумдорлигини 5,26% (9000:8550х100) га ортишига олиб келди.
Эришилган натижани юўоридаги формула орўали хам аниўлаш мумкин.



Download 5,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   294




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish