Компьютер архитектураси


Бир процессорли компьютер. Бу ерда компьютерни ташкил этувчи барча функционал блоклар система магистрали деб номланувчи умумий шина орқали ўзаро боғланган



Download 3,31 Mb.
bet2/5
Sana16.06.2023
Hajmi3,31 Mb.
#951888
1   2   3   4   5
Bog'liq
1 () mavzu Компьютер архитектураси

Бир процессорли компьютер. Бу ерда компьютерни ташкил этувчи барча функционал блоклар система магистрали деб номланувчи умумий шина орқали ўзаро боғланган.

Бир процессорли компьютер. Бу ерда компьютерни ташкил этувчи барча функционал блоклар система магистрали деб номланувчи умумий шина орқали ўзаро боғланган.

Магистрал шина деганда электрон схемаларни улаш учун уялари мавжуд бўлган кўп қаторли ўтказгич линияси тушунилади. уч хил магистрал шиналар мавжуд: маълумотлар шинаси, адрес шинаси ва бошқариш шинаси.

  • Магистрал шина деганда электрон схемаларни улаш учун уялари мавжуд бўлган кўп қаторли ўтказгич линияси тушунилади. уч хил магистрал шиналар мавжуд: маълумотлар шинаси, адрес шинаси ва бошқариш шинаси.

Магистрал шина


Шина
Маълумотлар шинаси
Маълумот узатилади
Адрес шинаси
Адрес узатилади
Бошқарув шинаси
Характеристика узатилади

Маълумотлар шинаси


S-100

Адрес шинаси

Адрес шинаси

Бошқарув шинаси

Ташқи қурилмалар контроллер деб аталувчи ташқи қурилмаларни бошқариш қурилмалари орқали уланади

Контроллер ташқи қурилмани ёки алоқа каналини марказий процессор билан улайди ва ташқи қурилмани бошқариш вазифасини ўзига олади, бу эса процессорни иш унумдорлиги ошишига олиб келади

Кўп процессорли архитектура


Компьютерда бир нечта процессорнинг мавжудлиги кўп оқимли маълумотлар ва кўп оқимли командаларни параллел ташкил қилиш мумкинлигини билдиради. Битта масала бўлакларга бўлинган холда бир вақтнинг ўзида барча фрагментларни бажариш имконияти мавжуд бўлади. Бундай машиналар битта умумий ОЗУга эга бўлади ва қуйидаги шаклда тасвирлаш мумкин

Кўп машинали ҳисоблаш системалари.

  • Кўп машинали ҳисоблаш системалари.
  • Бундай тизимни ташкил қилишда тизимга кирувчи ҳар бир машина локал оператив хотирасига эга бўлишини таъкидлаш лозим. Бу машиналарнинг ҳар бири классик архитектурали бўлади. Бу тизимда масалани ечиш учун масалани шундай қисмларга ажратиш керакки, уларнинг ўзаро боғлиқлиги максимал дажарада камайсин ва шу билан бир вақтда тизимда нечта компьютер бўлса шунча қисмга ажратилсин (ёки масала нечта қисмдан иборат бўлса шунча машина жалб қилинади)

Download 3,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish