Компьютер архитектураси


Хотиранинг бирхиллиги тамойили (принципи)



Download 3,31 Mb.
bet4/5
Sana16.06.2023
Hajmi3,31 Mb.
#951888
1   2   3   4   5
Bog'liq
1 () mavzu Компьютер архитектураси

3. Хотиранинг бирхиллиги тамойили (принципи). Барча ахборотлар – у дастур бўлсин ёки маълумот, битта хотирада жойлашади. Компьютер учун бирор конкрет ячейкада рақам, матн ёки команда, нима жойлашганлигининг умуман фарқи йўқ. Компьютер(процессор) командалари билан худди маълумотлар каби амалларни бажаради (яъни ҳеч кандай фарқ йўқ). Бу эса кўп имкониятларга йўл очади. Масалан, дастур бажарилиши жараёнида ўзини ўзи қайта ишлашга мажбурланиши мумкин (цикллар ва подпрограммалар, функциялар). Бундан ташқари бир дастурнинг командалари бошқа дастурнинг ҳисоблаш натижалари ҳам бўлиши мумкин. Бу тамойилга трансляция (компиляция) услублари (ЮДТдан машина тилига таржима) асосланади.

  • 3. Хотиранинг бирхиллиги тамойили (принципи). Барча ахборотлар – у дастур бўлсин ёки маълумот, битта хотирада жойлашади. Компьютер учун бирор конкрет ячейкада рақам, матн ёки команда, нима жойлашганлигининг умуман фарқи йўқ. Компьютер(процессор) командалари билан худди маълумотлар каби амалларни бажаради (яъни ҳеч кандай фарқ йўқ). Бу эса кўп имкониятларга йўл очади. Масалан, дастур бажарилиши жараёнида ўзини ўзи қайта ишлашга мажбурланиши мумкин (цикллар ва подпрограммалар, функциялар). Бундан ташқари бир дастурнинг командалари бошқа дастурнинг ҳисоблаш натижалари ҳам бўлиши мумкин. Бу тамойилга трансляция (компиляция) услублари (ЮДТдан машина тилига таржима) асосланади.

4. Адреслилик (манзиллилик) тамойили (принципи). Асосий хотира рақамланган ячейкалардан ташкил топган бўлади. Процессор исталган вақтда исталган хотира ячейкасига бевосита мурожаат қила олади. Бундан эса хотира қисмларига ном бериш имконияти мавжудлиги кўринади, бу эса, ўз навбатида шу ном орқали унга мурожаат қилиш ёки ундаги маълумотни ўзгартириш имконини беради. (ячейка адреси ўзгармас, ичидаги маълумот ўзгарувчан)

  • 4. Адреслилик (манзиллилик) тамойили (принципи). Асосий хотира рақамланган ячейкалардан ташкил топган бўлади. Процессор исталган вақтда исталган хотира ячейкасига бевосита мурожаат қила олади. Бундан эса хотира қисмларига ном бериш имконияти мавжудлиги кўринади, бу эса, ўз навбатида шу ном орқали унга мурожаат қилиш ёки ундаги маълумотни ўзгартириш имконини беради. (ячейка адреси ўзгармас, ичидаги маълумот ўзгарувчан)

Download 3,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish