Кодексига шарх. Лар 'адоаат збекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 19,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet223/456
Sana20.03.2022
Hajmi19,77 Mb.
#504299
TuriКодекс
1   ...   219   220   221   222   223   224   225   226   ...   456
Bog'liq
MJTKga sharhlar

X IV
б о б .
О Д И Л С У Д Л О В Г А Т А Ж О В У З К И Л У В Ч И Х У К У К Б У З А Р Л И К Л А Р  
У Ч У Н М А Ъ М У Р И Й Ж А В О Б Г А Р Л И К
180-м о д д а. Судга хурматсизлик килиш
Гувох, жабрланувчи, даъвогар, жавобгар, ишда цатнашувчи 
бошка шахсларнинг судга келишдан каеддан буйин товлашида 
ёки мазкур шахсларнинг ва бошка фукароларнинг раислик килув­
чи фармойишига буйсунмаслигида ёхуд суд мажлиси пайтида тар- 
тибни бузишда уз ифодасини топган судга хурматсизлик, —
энг кам иш хакининг бир бараваридан уч бараваригача мик­
дорда жарима солишга сабаб булади. 

1. Одил судлов (суд) органининг нормал фаолияти ушбу маъ­
мурий хукукбузарликнинг объекта хисобланади.
2. Гувох, жабрланувчи, даъвогар, жавобгар, ишда катнашувчи 
бошка шахсларнинг судга келишдан каеддан буйин товлашида 
ёки мазкур шахсларнинг ва бошка фукароларнинг раислик килув­
чи фармойишига буйсунмаслигидэ ёки суд мажлиси пайтида 
тартибни бузишда уз ифодасини топган хатти-харакат хУКУКбу- 
зарликнинг объектив томони хисобланади.
3. Маъмурий хукукбузарлик амалга оширилган пайтда конун
20-4838
305


олдида жавоб бера оладиган, 16 ёшга тулган шахе хукукбузарлик 
субъекта булиши мумкин.
4. Куриб чикилаётган хукукбузарликнинг субъектив томони 
айбнинг касддан кдлинган усули сифатида тавсифланади. Бу 
уринда хукукбузарнинг судга хурматсизлиги, шунингдек-, судни 
ошкора менсимасликдан далолат берувчи хатти-харакат килгани 
намоён булади. (Узбекистон Республикасининг «Судлар туф и- 
сида»ги ^онуни, 68-модда — Узбекистон 
Республикаси Олий 
Кенгашининг Ахборотномаси, 1993, 10-сон, 367-модца).
5. Шархланаётган моддада кузда тутилган маъмурий хукукбу- 
зарлик туфисидаги ишни туман (шахар) судининг маъмурий 
ишлар буйича судьяси ва хужалик судлари куриб чикдци (245, 
245‘-моддалар).
181-м о д д а. Суднинг хусусий ажрими (карори) буйича чора­
лар курмаслик
Мансабдор шахе томонидан суд чикарган хусусий ажримни 
(карорни) куриб чицмаслик ёхуд ажримда (карорда) курсатилган 
конунни бузиш холларини бартараф этиш чораларини курмаслик, 
худди шунингдек, хусусий ажримга (царорга) уз вактида жавоб 
бермаслик, —
энг кам иш хакининг уч бараваридан беш бараваригача мик­
дорда жарима солишга сабаб булади.
1. Барча давлат органлари, жамоат бирлашмалари корхонала­
ри, муассасалари, мансабдор шахслар ва фукаролар учун мажбу­
рий булган хужжатлар кабул килувчи одил судлов органлари 
ушбу хукукбузарликнинг объекти хисобланади (Узбекистон Рес­
публикасининг «Судлар туфисида»ги конуни, 3-модда. Узбекис­
тон Республикаси О лий Кенгашининг Ахборотномаси, 1993, 
10-сон, 367-модцага каранг).
2. Мансабдор шахе томонидан суд чикарган хусусий ажрим­
ни (карорни) куриб ч и умасли к ёки ажримда (карорда) курсатил­
ган крнун ни бузиш холларини бартараф этиш чораларини курмас­
лик, худди шунингдек, хусусий ажримга уз вактида жавоб 
бермаслик хукукбузарликнинг объектив томонидир.
3. Хар кандай мулкчилик шаклидан катъи назар, барча кор­
хоналар, муассасалар ва ташкилотларда лавозимга эга булган 
рахбарлик, ташкилий, тадбирий ёки моддий бойликларнинг хара- 
кати билан боглик булган масъулият зиммасига юклатилган шахс- 
гина хукукбузарлик субъекта булиши мумкин.
4. Субъектив томондан хукукбузарлик эхтиётсизлик оркали 
амалга оширилган булиши мумкин, зеро бундай мансабдор шахе
306


Уз хатти-харакатининг зарарли окибатлари — суднинг хусусий 
ажримини (карорини) куриб чик,маслик ёки суднинг хусусий 
ажрим (к,арор) ини кабул кдпмаслик ёки ажримда курсатилган 
Конунбузарликни бартараф этиш учун чора курмадлик, яъни ху­
сусий ажримга уз вактида жавоб бермаслик — кучга кириши 
мумкинлигини олдиндан курмаган булади.
5. Мансабдор шахслар факат уларнинг айби доирасида маъ­
мурий жавобгарликка тортилади (15-модца шархига каранг).
6. Содир булган окибатни олдиндан куриши лозим булмаган 
шахе аникданган такдирда уни маъмурий жавобгарликка тортиш 
масаласи колдирилади ва бу окибатни олдиндан куриш мумкин- 
ми ёки йукдигини аникдашнинг хожати колмайди.
7. Мансабдор шахсларга бериладиган жазо тартиби бошка 
фукарбларга бериладиган жазо тартибидан фарк килмайди.
8. Шархланаётган модцада кузда тутилган маъмурий хукукбу- 
зарлик тугрисидаги иш туман (шахар) суцининг маъмурий иш­
лар буйича судьяси ва хужалик судлари томонидан куриб чик,и- 
лади (245, 245'-модцалар).
182-м о ц ц а. 

Download 19,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   219   220   221   222   223   224   225   226   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish