Кимёвий технология факультети “нефть ва нефть-газни қайта ишлаш технологияси” кафедраси



Download 1,88 Mb.
bet6/15
Sana05.06.2023
Hajmi1,88 Mb.
#948843
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15
Bog'liq
МVT, ЕУТТ лаборатория

Зарарли моддаларнинг чегаравий рухсат этилган концентрацияси (ПДК)

№ п/п

Моддани номи

ПДК мг/м3


п/п

Моддани номи

ПДК мг/м3

1.

Акролеин

0,7

14

Азот (II) оксиди

0,4

2.

Ацетон

200

15

Аммиак

20,0

3

Бензин

300

16

Бутил

10,0

4

Бензол

20

17

Метил

5,0

5

Ксилол

50

18

Этил

1000

6

Углерод оксиди

20

19

Фенол

0,3

7

Қурғошин

0,01

20

Водород сульфид

10,0

8

Толуол

50

21

Олтингугурт

10,0

9

Хлор

1,0

22

Кумир чанги

10,0

10

Сульфат кислота

1,0

23

Марганец ва унинг бирикмалари

0,3

11

Тупроқ чанги

6,0

24

Алюминий оксид

2,0

12

Цемент, алебастр,
Оҳак

3,0

25

Олтингугурт (II) оксиди

5,0

13

Абразив метал чанги

2,0












Зарарли моддаларни аниқлашнинг лаборатория усули ишлаб чиқариш хонасидаги ҳаводан маълум миқдор намуна (проба) олиш ва уни анализ қилишдан иборат. Аммо, текширишнинг бу методи куп вақт талаб қилади ва фақатгина мутахассис томонидан бажарилиши мумкин. Шу сабабга кура, текширишларда кенгроқ қулланиладиган тез ва содда йул билан бажариладигаи. анализ усулларидан бири – иидикатор кукунининг зарарли газ таъсирида рангини узгаришига асосланган. Зарарли модда миқдори индикатор) найчасининг устунчасида оқ кукун ранги қай даражада узгарганлигига қараб аниқланилади. Бу анализ усулида УГ-2 газоанализаторидан фойдаланилади.
1-чи расмда газоанализаторнинг тузилиши курсатилган.



1.Расм. УГ-2 газоанализаторининг тузилиши.
УГ-2 газоанализаторининг иш принципи зарарли моддабилан заҳарланган ҳавонинг индикатор устунчасидан утказилганида ундаги оқ кукун рангини узгаришига асосланган. Заҳарланган ҳаво намунасини ипдикаторга суриб олиш ҳаво тупловчи қурилма орқали амалга оширилади. Анализ давоми сурилаётган ҳавонинг миқдорига қараб, 2-4 минутгача вақтни талаб қилади. Ҳаво сурувчи қурилманинг асосий қисмини пружина билан қисилган стаканда жойлашган резина сифон ташкил этади.
3. Ишни бажариш тартиби.
3.1.Ишни бошлашдан аввал ҳаво сурувчи қурилмани текшириб куриш керак. Бунинг учун сифонга 400 мл булган штокни охиригача киргизиш керак. Резина найчани эгиб қисиш керак. Шундан сунг штокни фиксатордан бушатишкерак. Агарда 10 минут давомида штокнинг ҳолатида сезиларли узгариш булмаса ҳаво сурғич ишга яроқли ҳисобланади.
3.2.Фильтрловчи патрон ва индикатор трубкасини тулдириш.
3.3.Анализ олиб бориш тартиби.
Анализатор УГ-2 қопқоғини очиб, штокни керакли миқдордаги ҳаво курсаткичигача йуналтирувчи втулкага босиб тиқилади. Индикаторнинг найчасини индикатор кукуни билан тулдириб, резина шлангига уланади. Шундан сунг вақтни белгилаб бирданига штокни очиб, фиксатордан озод қилинади. Шу пайт текширилаётган ҳаво индикатор орқали сурилади ва шток юқорига аста-секии кутарилади. Бу ҳаракат фиксатор штокининг кичик чуқурчасига тушгунигача давом эттирилади. Ҳаво сурилиши давомида индикатор шиша найчасидаги оқ кукуннинг ранги текширилаётган газ ёки буғтаъсирида узгариб боради.
Газ ёки буғнинг концентрациясини индикатор найчасининг махсус (шу газ ёки буғнинг) улчов шкаласига таққослаб аниқланади.
Зарарли модданинг ҳавода аниқланган концентрациясини ва бошқа улчанган курсаткичлари буйича махсус жадвал тузилади (ҳисобот варақасидаги намуна буйича).
Лаборатория иши натижаларини умумлаштирувчи ҳисобот варақаси тулдирилади.
4.Текширишучун саволлар.
4.1.Зарарли газ ва буғлар одам организмига қандай таъсир қилади?
4.2.Зарарли газ ва буғларнинг ҳаводаги миқдори қандай
йул билан аниқланади?
4.3.Зарарли модданинг чегаравий руҳсат этилган миқдори (ЧРЭК) деб нимага айтилади ва унинг бирлиги нима?
4.4.УГ-2 газоанализаторнинг ишлаш принципини айтиб беринг.
4.5.Иш жойдаги ва инсонларни яшайдиган жойлардаги ЧРЭКлар нимада?



ФарПИ кафедраси«ҲФХ»



Лаборатория иши №3
Заҳарли моддаларнинг консентрасиясини аниқласн






Шифр, группа

Ф.И.Ш.


Download 1,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish