Кимёвий технологик жараён


Бундай жараёнлар каторига: ассоцияланиш, полимерланиш, бирикиш, парчаланиш, деструкция, крекинг жараёнлари киради



Download 0,68 Mb.
bet11/21
Sana24.02.2022
Hajmi0,68 Mb.
#185903
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   21
Bog'liq
Кимёвий тех лаборатория ишлари

Бундай жараёнлар каторига: ассоцияланиш, полимерланиш, бирикиш, парчаланиш, деструкция, крекинг жараёнлари киради.

Крекинг – нефтни деструктив кайта ишлаш усули булиб, суюк ва газ фазаларда борадиган пиролиз жараёнининг бир тури.

Пиролиз – ёнувчан моддаларни 400-15000С да хаво кирмаган шароитда термик кайта ишлаш усули.

Пиролиз натижасида органик модда (углеводород) молекуласи радикалларга парчаланади. Туйинган ва туйинмаган СН лар хосил булиб, охирида С-кокс хосил булади.

Пиролиз жараёнида изомерланиш, конденсацияланиш, полимерланиш реакциялари хам руй беради.

Крекинг жараёни занжир механизмда боради. Радикалнинг харорат бошланиши юкори t0 ва бошка инициатор таъсирида руй беради.

Ёниш ва детонация жараёнлари жуда тез борувчи занжир реакция каторига кирса, оксидланиш секин борувчи тармокланган занжир реакция хисобланади.

Газ мухитида борувчи гомоген процесслар.

Газ фазасида борувчи гомоген реакциялар купчилик органнинг синтез жараёнларидан кулланилади: гидрогенланиш, уларнинг ёниши.

Суюк фазада борувчи гомоген реакциялар нефт ва нефтни кайта ишлаш махсулотлари, уларни ажратиб олиш, уларнинг асосида турли моддалар сингари шулар каторига киради.



Гомоген реакцияларининг асосий кониятлари

Жараён кинетикасига таъсир этувчи асосий факторлар:




Гомоген реакцияларнинг тезлиши асосан асосий кимёвий реакциянинг тезлиги билан характерланади. Кинетик характеристикалари: реакциянинг молекулярлиги ва реакциянинг тартиби.

Молекулярлиги элементар амалда иштирок этувчи молекулалар сони:


  • мономолекуляр (1 молекула)


а) ички молекуляр кайта гурухланиш (изомеризация, инверция)

А  В

б) Парчаланиш реакциялари (дегидрогенланиш, дегомогенводо­род)



А  Д + Д

Мисоллар:









Икки молекуляр (бимолекуляр) реакциялар:

Элементар амалда икки молекула иштирок этадиган жараёнлар:

а) 2А  В + С 2СН4 С2Н2 + 3Н2 бир хил модда молекулалари

б) А+В  АВ икки хил модда молекулалари

в) А+ВС  АС+В алмашинув реакциялари

АВ + СД  АС + ДВ

Гидрогенланиш: С2Н4 + Н2  С2Н6

Реакциянинг тартиби реакция тезлигининг моддалар концентрацияси даражалари (йигиндиси) га кандай богликлигини курсатади.

 n + m = реакция тартиби

Реакция тартиби унинг молекулярлиги оддий реакциялари мос келади (бир боскичли, бир йуналишда борадиган).

V≃ t0 богликлик nmax билан ортади.

VC боглик, реакция тартиби канчалик юкори булса, тезликнинг концентрацияга богликлиги хам шунча юкори булади.



 ёки 

R – SH + H2  R – H + H2S 

R –S – S + H2  2R – H + 2H2S





Download 0,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish