Каталитик жараёнлар
Катализ сузи грекча булиб, унинг маъноси парчаланиш демакдир. Лекин катализатор тушунчаси бутунлай бошка маънони билдиради. Реакцияни тезлатувчи моддалар катализатор деб, катализаторлар иштирокида борувчи реакциялар эса каталитик реакциялар ва бундай реакциялар бориш ходисасини катализ деб аталади.
Катализ ходисаси табиатда жуда куп булиб туради. Усимлик ва хайвон организмида купинча процесслар биокатализаторлар (ферментлар) таъсирида булади. Бундай катализаторларнинг баъзилари кадим замонларида хам маълум булиб, уларни кишилар уз эхтиёжи учун (масалан, хамир ошириш учун, узум ва меваларни бижгитиб спиртли ичимликлар ва сирка олиш учун) фойдаланганлар.
XVII асрда кимё фани тараккий этиши натижасида саноат максадлари учун сунъий катализаторлар топилади.
Хозирги вактда катализ кимё саноатининг деярли хамма сохасида кенг фойдаланилади. Катализ ёрдамида янги моддалар хосил килишга муваффак булинади.
Технологик жараёнлар оддийлаштирилди, саноат ускуналарнинг техника-иктисодий курсаткичлари анчагина кутарилди. Катализ ходисасини текширишда жавоб бергани учун катализ ходисасига кизикиш жуда кулай ва бу сохада анчагина муваффакиятларига эришилди. Сунъий каучук хосил килиш, водород ва азотдан аммиак олиш сунъий усуллар билан спирт, полимерланиш процесслари ёрдамида турли пластмассалар олишда, ёкилги саноатида ва крекинг саноатида, шунингдек, саноатнинг бошка тармокларида кенг равишда катализаторлардан фойдаланилади. Хозир кимё саноатининг катализатор ишлатилмайдиган тармоги жуда кам.
Якингача, асосан катализ жараёнининг амалиётигагина ахамият бериб келинган эди, факат сунгги вактлардагина унинг назариясига алохида ахамият берила бошланди.
Катализаторлар реакциянинг автикланиш энергиясини камайтиради. Реакцияни тезлиги активланиш энергиясига тескари пропорционал эканлигини биламиз. Кандай булмасин бирор реакция катализаторсиз сезиларли тезлик билан бормаса, бу хол реакциянинг активланиш энергияси, хатто катта энергия запасига эга булган молекулаларнинг энергиясидан холи юкори эканини курсатди. Катализаторлар реакциянинг активланиш энергиясини маълум шароитда молекулалар енга оладиган даражага кадар камайтиради. Натижада реакцияни тезлиги ошади. Демак, катализаторларнинг реакциялар тезлигини оширишига асосий сабаб, катализатор иштирокида реакция активланиш энергиясини камайишидир (ёки унинг майдаланишидир). Турли катализаторлар реакцияни активланиш энергиясини турли даражагача камайтиради. Жадвалда турли моддаларни гидрогенлаш реакцияси активланиш энергиясининг турли катализаторлар иштирокида кандай камайиши курсатилган.
Моддалар
|
Активланиш энергияси (кал/4,187106 Дж/к моль)
|
Pt – асбест
|
Pt – кумир
|
Pa
|
Ni
|
Гексагидробензол
|
18040
|
18040
|
15300
|
9170
|
Декагидронафталин
|
18990
|
18990
|
-
|
-
|
Пиперидин
|
1930
|
-
|
16250
|
-
|
Do'stlaringiz bilan baham: |