Кексаларни эъзозлаш йили



Download 0,54 Mb.
bet94/127
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#2144
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   127
Илмий ишнинг долзарблиги: нерв ва эндокрин система фаолиятининг узгариши яъни асаб бузилиши, огир рухий стресс холатлар, гормонал дисфункциялар, токсик омиллар, организмда сурункали инфекция учокларининг булиши, шунингдек организмда А, В гурух хамда Е, РР витаминлар етишмаслиги ва рух,, мис, темир микроэлементларининг микдори камлиги соч тукилишига яъни тотал аллопеция холатига олиб келади. Юкоридаги келтирилган омиллар таъсирида, соч халтачаси кон билан таъминланиши тухтаса, бу ерда янгидан соч хосил булмайди. Агар бош терисининг маълум бир кисмининг кон билан таъминланиши бузилса, тургун соч тукилиши (каллик) руй беради.
Шуни хам таъкидлаб утиш керакки, турли хил касалликлар ёки сочларни нотугри парвариш килиш: бошни каттик сув ва ишкорли совун билан ювиш, сочни тез - тез жингалак килиш, соч буёкларини тез - тез ишлатиш унинг усишига зарарли таъсир этади, у жуда курук, хира булиб колади ва тукилиб кетади.
Соч тукилишида даво соч тукилишининг хили ва сабабига кура врачлар маслахатига биноан олиб борилади. Соч тукилишига сабаб булган омиллар бартараф этилгандан сунг тукилган соч урнига янгиси чика бошлайди.
Соч тукилишининг олдини олиш, уни тугри парвариш килиш, организмни чиниктириш, витаминлар, хусусан А, С, В дармондориларга бой овкатлар тановул килиш, спорт билан шугулланиш, пиёда харакат килиш ва етарли дам олиш лозим. Спиртли ичимликлар ичиш ва чекишга ружу куймаслик лозим.
Ишнинг максади: махаллий таъсирга эга булган тиббий даволардан тажриба
хайвонлари устида уларнинг тукини тукилиши ва уни бартараф этиш чора тадбирларини излаб топишни максад килинди.
Тадкикот услуби ва материаллари: тажриба лаборатор хайвонларидан виварийда хар хил жинсга мансуб сичконлардан 20 тасида олиб борилди.
Тажриба кисми: сичконлар 4 тадан 5 та гурухга булинди. Тажриба бошланишидан олдин лаборатор сичконларнинг корин сохасини депиляция йули билан жуни тукилди.
1 гурух назорат гурухи килиб олинди; 2 гурухга махаллий даво сифатида ишлатиладиган, терини киздирувчи модда калампир настойкаси олинди; 3 гурухга соч устиришда ва тукилишига ижобий натижа берадиган саримсок пиёз ёги олинди; 4 гурухга урганиладиган препарат кичитки ути дамламаси олинди, 5 гурухга ДТТ да ишланган крем (таркиби Рух оксид, шафтоли ёги хамда мумиё тутган) ни сурилди.
Тажриба депиляция килинган кундан бошлаб, хар куни синалаётган препаратлар (контрол гурухидагилардан ташкари) терига ишлов (примочка) сифатида хар куни бир мартадан 20 кун давомида ишлов берилди. Тажриба хайвонлари виварий рациони шароитида булди. Тажриба бошланган кундан бошлаб 5 - 6 кунгача сичконлар терисида тук усганлиги деярли кузга куринадиган даражада булмади. Контрол гурухидаги сичконларда кизариш, яра - чакалар пайдо була бошлади. 10 кундан бошлаб, сичконлар терисида кузга куринарли равишда тук усиб чика бошлади.
Натижалар: тажрибанинг 7 - 10 куни жуннинг усиш курсаткичи (мм): 1-гурух (назорат) да кичкина яра - чакалар, 2-гурух(саримсок ёги)да 2 - 4 мм нотекис, 3-гурух(калампир настойкаси)да 3 - 4 мм нотекис, 4-гурух(кичитки ут дамламаси)да 5,1 мм текис, 5-гурух(крем) 4,3 мм деярли текис булган натижалар кайд этилди. Тажрибанинг 11 - 15 куни жуннинг усиш курсаткичи (мм): 1-гурух (назорат)да каттарок яра - чакалар, 2-гурух(саримсок ёги)да 4 - 6 мм уртача текисликда, 3-гурух(калампир настойкаси)да 4-7 мм уртача текисликда, 4- гурух(кичитки ут дамламаси)да 5,2 - 8,6 мм текис, 5-гурух(крем) 8,4 мм текис булган натижалар кайд этилди. Тажрибанинг 16 - 20 куни жуннинг усиш курсаткичи (мм): 1-гурух (назорат)да кенг таркок яра - чакалар, 2-гурух(саримсок ёги)да 7,2 мм уртача текисликда, 3-гурух(калампир настойкаси)да 8,6 мм уртача текисликда, 4-гурух(кичитки ут дамламаси)да 8,7 - 9,4 мм текис, 5- гурух(крем) 8,5 - 9,2 текис булган натижалар кайд этилди.
Хулосалар: юкоридаги тажриба натижаларидан куриниб турганидек, кичитки ут дамламаси 9,4 мм га текис, крем 9,2 мм га текис, калампир настойкаси - 8,6 мм уртача текис, саримсок ёг - 7,2 мм уртача текисликда, контрол - ора - орада усган жун 2,1 - 2,6 мм ни ташкил килади. Яра - чакалар борлиги билан ажралиб туради.
YOD TANQISLIGI. YOD TUTUVCHI DENGIZ SUVO’TI MAHSULOTLARNING MIQDORIY KO’RSATKICHINI TADQIQOTDA ANIQLASH S.O’. Xolboyeva 1-kurs talabasi Toshkent Farmasevtika instituti, Toshkent sh.
Farmakologiya va klinik farmatsiya kafedrasi
Ilmiy rahbar: S.A. Saidov
Bmiy ishning dolzarbliligi. Jahon Sog’liqni saqlash tashkiloti ma’lumotiga ko’ra, yer yuzida 2 milliardga yaqin kishi yod tanqis hududlarda istiqomat qiladi. Shulardan 700 millionga yaqini endemik buqoq va ruhiy o’zgarishlardan azob chekmoqda, 50 million kishi esa aynan yod yetishmasligi sabab aqlan zaif bo’lib qolgan. Eng xavotirlisi, maktab yoshidagi 285 million bola organizmiga kerakli miqdorda yod yetishmaydi. Vaholanki, yod tanamiz uchun juda zarur mikrounsur hisoblanib, qalqonsimon bez faoliyatida ishtirok etadi, bolaning jisman va aqlan rivojlanishida muhim ahamiyatga ega. Shu sababdan yod tanqisligi kasalligini aniqlash va unga davo topish farmasevtlarning asosiy vazifasi.
Ishning maqsadi: yod birikmalarining fiziologik afzalliklarini va tarkibida yod tutuvchi dengiz suvo’ti mahsulotlarning miqdoriy ko’rsatkichini tadqiqotda aniqlash.
Material va usullari: Yod tutuvchi dengiz suvo’ti mahsulotining miqdoriy ko’rsatkichini tadqiqotda “Yodtest” usuli orqali aniqladik.
Labaratoriya qo’lqopi, salfetka, sekundomer, shisha tayoqcha, rangli shkala ko’rsatkichi, probirka uchun shtativ, 5ta faollashtirilgan ko’mirli probirkalar, suvli buferli eritma №1, suvli organic eritma №2, TNB (tetrametilbenzidin) eritma №3, peroksidli eritma №4 eritmalari, 40% li spirt eritmasi, dengiz suv o’ti (laminariya). 40%li spirt eritmasida “VNIIF” usulida aniqladik.
Natijalari: “VNIIF “ usulida 50gr dengiz suvo’tini quritilgan mahsulotidan tindirma olindi. “Yodtest”usulida 5ta faollashtirilgan ko’mirli probirkadan foydalanib, yuqorida tayyorlangan eritmalarni qo’llab, rangli shkala ko’rsatkichi orqali yod konsentratsiyasini aniqladik. (400 mkg/l dan oshiq).
Xulosa: Dengiz suvo’tlari o’z tarkibida algin kislota va alginatlar, aminokislotalar, vitaminlar, mikroelementlar, makroelementlar va juda ko’p miqdorda yod moddasini tutadi (o’rtacha quruq massada 3%gacha) Laminariya - qalqonsimon bez va endemik buqoq kasalligini davolashda juda foydali, tabiiy davolash mahsuloti ekan. Xususan, 100gr mahsulot 160000 mg yod saqlaydi. Odam organizmining yodga bo’lgan kunlik ehtiyoji 150 mkg ni tashkil etadi. 60 gr laminariya odam organizmini yod bn ta’minlay olar ekan.
СОБЛЮДЕНИЕ ЛИЧНОЙ ГИГИЕНЫ ВО ВРЕМЯ ЗАНЯТИЙ ФИЗИЧЕСКОЙ КУЛЬТУРОЙ
Н.Н. Эргашев - студент 1 курса
Ташкентский фармацевтический институт, г. Ташкент
Кафедра фармакалогия и клиническая фармация.
Научный руководитель: старший преподаватель А. А. Абдурахманова
Актуальность научной работы: необходимость соблюдения личной гигиены на занятиях физической культурой приводит к здоровому образу жизни, а если не соблюдаются эти правила, то приводят к нарушениям обмена веществ организма.
Таким образом, соблюдения правил личной гигиены помогает удерживать организм в здоровом состоянии. Однако, если не соблюдать эти правила, то работоспособность организма ухудшается, падает иммунитет, что способствует возникновению различных заболеваний.
Примером к тому, не правильное ношение спортивной обуви:

  1. У каждого, занимающегося спортом, должна быть индивидуальная обувь, чтобы избежать грибковых заболеваний.

  2. После занятия обувь систематически должна проветриваться и обрабатываться специальными средствами по уходу за обувью.

Наряду с уходом за спортивной одеждой и обувью необходимо подготовить место для занятия физкультурой, т.е. спортивный зал, раздевалка, душевая комната, также необходимо следить за чистотой спортивного инвентаря.
Совокупность всех этих правил есть залог успеха во время занятия физической культуры. Также рекомендуется уделять внимания рациональному питанию. Целесообразно сократить употребление употреблением воды.
При занятиях спортом надо пить много количество воды, так как при этом происходит обильное потоотделение, которое приводит к обезвоживанию организма.
Место, где проводятся физические занятия постоянно должно быть в чистоте и обеспечено вентиляцией воздуха.
Цель работы: рекомендации по личной гигиене во время занятий физическим воспитанием и влияние этих правил на здоровье человека.
Вывод: соблюдение личной гигиены, занимающегося спортом сохраняет и улучшает состояние организма.
ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ ИНСОН САЛОМАТЛИГИНИНГ САМАРАСИ
Т. Норкулова - 1 курс талабаси Тошкент фармацевтика институти, Тошкент ш.
Фармакология ва клиник фармация кафедраси
Илмий рах,бар: катта укит. В.С. ^осимова
Мамлакатимиз истикболини белгилайдиган асосий вазифалардан бири “Соглом авлод” тарбиясидир. Бу борада Президентимиз ташаббуси билан Хукуматимиз томонидан кабул килинган “Жисмоний тарбия ва спортни янада ривожлантириш, тугрисида”ги карор ва фармонларини, “Соглом авлод” дастурини бажаришни таьминлаш халкимизнинг 6 ёшидан 60 ёш ва ундан кекса ёшли инсонларни жисмонан бакувват, тетик, баркамол саломатликни доимий равишда,талаб даражасини саклашини кузлаб 2000 йил феврал ойида “Алпомиш” ва “Барчиной” тест-синов меъёрлари лойих,а сифатида жорий этилди.
Миллатимиз ёшларининг рухан тетик, жисмоний бакувват камол топишда жисмоний тарбия ва спортнинг жуда мух,им урни бор. Шу боис Респуликамизда Президентимиз И. Каримовнинг саъй-х,аракатлари билан жуда олис режаларини кузда тутган х,олда 3 боскичли мактаб укувчилири уртасида “Умид нихдллари”, лицей ва коллеж укувчилари уртасида “Баркамол авлод”, касб-^унар коллеж талабалари шртасида “Универсиада” каби комплекс мусобокалар олимпия спорт турларининг бир неча турлари буйича утказилиб келинмокда.
Бугунги кунда жамиятимизда соглом турмуш тарзини шакллантириш, ёшларни буш вактларини тугри ва самарали ташкил этишда спортнинг урни бекиёс. Жисмоний тарбия, талабалар х,аётига тобора чукур кириб бормокда,
Чунки у киши саломатлигини саклаш ва мустах,камлаш уни жисмоний жихдтдан ривожлантириш х,амда бушликдан окилона фойдаланиш воситаси булиб келмокда. Мамлакатимизда жисмоний тарбия ва спортни ривожланиши ёш авлодни жисмоний баркамол инсон килиб тарбиялаш воситасидир.
ASOSIY VITAMINLAR YETISHMOV CHILIDAGIDIETOTERAPIYANING KOMPYUTER
ALGORITMI
Sh.Ibragimova - 1 - kurs talabasi
Toshkent farmatsevtika instituti, Toshkent sh.
Farmatsiya va klinik farmatsiya kafedrasi
Ilmiy rahbar: dots. S.Saidov, ass.Rajabov A.
Ilmiy ishning dolzarbliligi: tibbiyot soxasida yuksak samaradorlikka ega bolgan organizmning faoliyati uchun zarur bolgan vitaminlarning kompyuter algoritmini yaratish.
Ishning maqsadi: vitamin A, D ,B1, B2 ,B6, B12 kabilarni dietoterapiya yonalishida kompyuter algoritmini yaratish.
Tadqiqot uslubi va materiallari: vitamin A, D, B1, B 2, B6, B 12 kabilari farmakoterapevtik guruhi farmakalogik xususiyati yetishmovchilik belgilari extiyojning ortish sabablari qollanishi ozuqa tarkibidagi miqdor qiymatlarining korsatkichlari qayd etildi va ularni kompyuterda programma korinishida keltirildi.
Xulosalar: vitamin A, D, B1, B2, B6, B12 kabilari kompyuter algoritmi yaratildi undan istagan inson foydalanib android korinishida qabul qilishi mumkinligi.
ВЛИЯНИЕ ФАРМАЦЕВТОВ НА ПРАКТИКУ САМОЛЕЧЕНИЯ РЕСПИРАТОРНЫХ
ИНФЕКЦИЙ
С. Фаражева студентка 4 курса Ташкентский фармацевтический институт.
Кафедра фармакологии и клинической фармации Касымов А.Ш. - доцент, научный руководитель
Актуальность научной работы: более частое использование безрецептурных
препаратов в определенной степени способствует увеличению частоты неправильного применения и злоупотребления лекарствами. Недостаточный уровень знаний и чувство уверенности в безопасности безрецептурных препаратов могут ослабить бдительность потребителей и приводить к нежелательным лекарственным реакциям на фоне самолечения.
Цель работы: проведено исследование по изучению рекомендаций работников аптек посетителям, обращающимся по поводу симптомов инфекций дыхательных путей.
Материалы и методы исследования: сбор информации «влияние фармацевтов на практику самолечения респираторных инфекций» осуществлялся с помощью рекомендуемого при данном виде исследований метода «мнимых пациентов». В сборе информации наносили визиты в аптечные учреждения и обращались с просьбой дать совет или порекомендовать лечения, предъявляющего жалобы - острого фарингита/тонзиллита, острого среднего отита, острого синусита, бронхита. Всего было совершено 50 посещений аптек.
Полученные результаты: при посещении аптеки со «сценарием», характерным для острого тонзиллита/фарингита в 75% случаев фармацевты самостоятельно рекомендовали лечение, рекомендации обратится к врачу прозвучали в 25% ответов. Примерно аналогичная ситуация наблюдалась при обращении к фармацевту с «жалобами», характерными для острого среднего отита: общая частота рекомендаций обратиться к врачу составила около четверти всех ответов. Однако при «жалобах», характерных для острого синусита, примерно треть
фармацевтов, посоветовали обратиться к врачу, 15% порекомендовали лечение и обращение к врачу, а более 50% сами дали советы о лечении. В то же время, при «жалобах»,
характеризующих клинику бронхита, у фармацевтов преобладали рекомендации по самостоятельному лечению, к врачу они посоветовали обратиться только в 25% случаев.
При учете вариантов лечения, предлагаемых фармацевтами, выявлено 2 типа рекомендаций: первый тип - рекомендуется антибактериальный препарат и симптоматическое лечение, второй тип - включает только симптоматическую терапию. Рекомендаций по
изолированному назначению антибиотиков не встречалось.
Анализируя рекомендации сотрудников аптек по самостоятельному лечению, следует отметить, что при лечении симптомов острого тонзиллита/фарингита отдается предпочтение сочетанию антибактериальных препаратов и других лекарственный средств 90%, такая же ситуация наблюдается при советах «мнимому» больному бронхитом - 80%». При клинике острого синусита больше половины рекомендаций фармацевтов включали назначение антибактериальных препаратов - 60%, а при жалобах, характерных для острого среднего отита - мнения примерно одинаково разделились - 50% рекомендаций содержали применение антибактериальных препаратов и 50% только симптоматические средства.
Выводы: следует отметить, что преобладающее число советов фармацевтов по лечению респираторных инфекций содержат рекомендации по применению антибиотиков - 70% от всех рекомендаций. Подобная практика использования антибиотиков, помимо потенциального нанесения вреда здоровью каждого конкретного человека, ввиду высокой вероятности их неадекватного выбора и риска развития нежелательный реакций, является серьезной проблемой для общества в целом, так как способствует появлению и распространению
антибиотикорезистентных микроорганизмов.
УРОВЕНЬ ЗНАНИЯ НАСЕЛЕНИЯ ОБ АНТИБИОТИКОВ.
И. Рахманова студентка 4 курса
Ташкентский фармацевтический институт.
Кафедра фармакологии и клинической фармации.
Научный руководитель: доц. Касымов А.Ш.

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish