Каттик жисм



Download 10,72 Mb.
bet84/99
Sana10.04.2022
Hajmi10,72 Mb.
#540983
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   99
Bog'liq
Qattiq jism fizikasi (A.Teshaboyev va b.)

п — турдпги ярим утказгич учун бу шартни
ех р(- ~- К 1 ёки £^>0 (11.31)
А* /
куринишида ёзишимиз мумкин, р- тур учун эса,
exp \ E g + Eh
kT (I ва (П.32)
булади. Сферик энергия зоиасига эга булган изотроп п — тур ярим утказгич учун


(11.33)
ифода уринли булади.
11.9. Айнимаган ярим утказгич
Утказувчан электронлар ва коваклар зичлиги етарлича ки- чик булган ярим утказгичларни айнимаган ярим утказгич.юр деб номланади. Айнимаган ярим утказгичдаги заряд ташувчи­ лар Максвелл-Болцман тацеимотига буйсунади. Айнимаганлик шарти (£>=0)
ex - 7 Г » 1 (П.34)
куринишда ёзилади. Бунда Ферми энергияси E f таки1ушнган зона ичида булади. Мувозанитий \олатдаги электронлар ва ко­ ваклар зичлиги учун куйидаги ифодалар \осил цилишимиз мумкин:
»0 =Nc exp £/-
kT (11.35)


Eg + E j k T


Бунда N с = 2 2 лтек'Г »а N,.=2 2 птекТ лар электрон
па коваклар учун \олатларнинг эффсктив зичлиги леб номланади.
П . 10 Ярим утказгичларнинг элсктр утказувчанлиги
Изотроп ярим утказгичларнинг элсктр утказувчанлиги учун (11.24) ифодани \осил килган эдик. Хусусий Утказувчанликда ушбу ифода куйидаги кУринишга келади,
(11.38)
(1 1.21) дан фойдаланиб
3 з
=2сЧ/<„ +///,)(- ^ Т ) 2 (/Не/»‘, ) 4 ехР (- т ^ г ) (П-39) 2лИг 2кТ

муносабатини оламиз. Куриниб турибдики, олинган натижа ме- талларнинг утказувчанлигидан капа фарк кнлади. Ярим утказгичларнинг утказувчанлиги температура ортиши билан экспоненциал ортиб боради. Бундан ташкари утказувчанлик электронлар ва ковакларнинг \аракатчанлигига ва эффектив массаларига боглик,. Такик/шнган зона кенглиги ЕК ярим утказгичларнинг утказувчанлигини белгиловчи мухим омиллар- дан \исобланади. Кнришмали ярим утказгичларнинг элекгр утказувчанлиги куп омилларт боглик ва мураккаб булганлиги учун бу ерда куриб утмаймиз. Хусусий утказувчанликнинг тем­ пературага' богланиши зарял ташувчилар *аракатчанлигининг температурага богланшпидан келиб чикади. \аракатчанлик уз навбатида (11.25) га мувофик. заряд ташувчиларнинг релаксация вактлари т,, на т„ларга боглик булади.


Релаксация вакти заряд ташувчиларнинг кристалл панжа- раеидаги сочилиш турига царяб температурага турлича богланган. Харакатчанлик \ам мос \олда температурага турли­
ча боглапади. 11.3-жадвалда м(7) пи сочилиш турига караб температурага богланиши келтирилган.




Сочнлиш тури •р-’/2 И<Т)~
1. А кус тик тсбрлнишлнр
2. Оптик тсбранншлар Т 1/2
(юцори Тлар со\аеи)
3. Оптик тсбранншлар (паст схр(1т'„/кТ) Т лар ео\аеи)
4. Киришма ионлнри т з/2
5. Дмеюкаииялар у-1/2
(11.39) дан куриниб гурибдики,
( Н ¿Ту
о~Т 1 е Х1,( - ^ ) куринишда температурага боглик-
Т- функция эксмопситага нисба-
тан секпн узгартнн учун бу 1/Т,К ' боглик^икни курсаткичли деб оли- 11.14- чизча. Хусуснн элсктр шимиз мумкнм. (11.14-чшма). утка^укчлнлик.
Киришмалн ярим утказгичлар
учун буидай (рафик уч адгсмлян иборат булади (11.15- чизма). Пасг тсмпсратуратардан бомшаб киришма атомлари т^лик, ионлашиб булгунча зшекгр угказувчаилик »
ехр(-—£/ ) крнуп буйича узгаради. с> \ Бунда п 1ур ярим угказгичдаги
донорлар уз электронларини валент
зонага узатади. Агар ярим утказгич р тур булса акцептор
киришмапар валент зонадан 11.15-«ними. Киришманми
узига электронларни торгиб ола- м сктр утк:иу»чанлик.
ли. (11.15- чизма).
о (7) графигининг иккннчи рюмила (11.15- чизма, б), ки- ришмалар тула ионлашган булади. (Яъни Пц=НJ ёки Ар/Ч,). Ьун-
да зоналаги заряд ташуимилар зичлиги узгармайди. а(7 ) нинг узгарнши тулик ц( 7) га боглик, булади. Температуранинг бу ин­ тервал ила и(7) камаиса о(7 ) \ам камаяди, ц(7) ошса ц(7) \ам ортади. Темпера1ура яиа ортиб бориши билан ярим утказгич атомларинши учказувчанлик зонасига утаёгган электронлар зич- лиги (ёки налент зонасилаги коваклар знчлши) киришчалар


\осил цилгаи заряд T;iujyit*iii inp знчлиппа тешлашади ьл улардаи ортнб кетади, Iкинжала хусуснй утказунчанлик стакчм рол
уйнайди (М-15- чизма, с). Вуила с = гт^ =e \ | i (- ~ 7 ) K<»iyiiii>n
2Â*/
уринли булади. Бу п(|н>далар кнришмалар зичлиш унчп капа булмаган \олляр учун урпнлидир.
П . П . Ярим утказгичларда циклотрон резонанс
Металларла циклотрон резонанс ^олнсаси металл енртига якин булган электронларда кузатилали. Чункн скин-эффект электромагнит тулкннларни металл ичкарисига кирншга
\алакит беради. Ярим утказшчларда эса барча шрид ташуичм- лар ташки электромагнит тулк;инпинг узгаруичан майдонн тп-цгмпмпп б\1лади. Циклотрон резонанс ерламида ярим утказгичлардаги заряд ташунчнларнипг эффектии массасини аникпаш мумкин. Монокристалл ярим утказ! ичларда эф<|кжт- ли масса киймати йуналишга боглик булади.
Ярим утказгичларда турли
йуналшллардаги эффектлн масса- лар фпрки 10 мартадан \ам куп булиши мумкни. Эффектли мас- салар фарки ярим утказгичларнши энергетик зона- лар тузилишидан келпб ч икади. Масалан, G e ва Si учун бир хил энергия.™ енртлар (E(/>)=const)
эллиисоидлар \осил циладн. 11.16- чизма. Кремний учун юнг
(11.16- чизма). энергии.™ Clipi.liip -
•¿riimcoiiaïap булади.
Улар учун энергиями

Download 10,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish