Каттик жисм



Download 10,72 Mb.
bet2/99
Sana10.04.2022
Hajmi10,72 Mb.
#540983
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   99
Bog'liq
Qattiq jism fizikasi (A.Teshaboyev va b.)

1.1. Кристалл каггиц жисмлар

Кристалл катти^ жисмларда уларни ташкил килувчи атом ва молекулалар катьий тартиб билан жойлашади. Агар бу тартиб ик- ки кушни атом ёки молекула орасидаги масофадан бир цанча марта катта бУлган масофаларгача сакутнса уни узок; тартиб деб аталади. Кристаллар аник суюлиш температурасига (нук^асига) эга булади. Жисм бу температурагача киздирилганда атомлар ва молекулалар жойлашишида тартиб йуцолади ва улар окувчанликка эга булиб крлади. Суюлиш нукрасила таш«придан олинаётган исси^ик таъсирида жисм температураси узгармайди ва цатгик жисм тула суюк^икка айлангунча температура сак,ланади.


Кристаллдаги атомлар ва молекулаларнинг жойлашиш тартиби бутун кристалл буйича сацланган булса, бундай кри­ сталл монокристалл деб аталади. Хамма монокристаллар ани- зотропияга эга, яъни уларнинг физик хоссалари турли йуналишларда турличадир. Монокристалларнинг макроско- пик булакчаларининг тартибсиз бирикишидан \осил булган кристалл поликристалл деб аталади. Полнкристалдаги моно- кристал доналарнинг таргибсиз жойлашуви натижасида унинг ф изик хоссалари барча йуналишлар буйича бир хил булади. Бундай жисмлар изотроп жисмлар деб аталади. Кри- сталлардан тузилиши ва хоссалари жи\атилан фарк Киладиган аморф каттик жисмлар V II бобда клралади.




1.2. Кристалл панжараси
Кристални ташкил килувчи зарралар мувозанат нук^алари ат- рофида тебранма \аракатда булади. Ушбу мувозанат нук^аларини фикран бирлаштирсак кристалл панжараси \осил булади. Муво- занат нукталари эса кристалл панжара­
си тугунлари деб аталади.
Кристалл тузилишга эга булган жисмларни тавсифпащда юкррида келти- рилган кристалл панжараси тугунлари тушунчаси му\им а^амиятга эгадир.
Кристалл панжарасининг тузилиш
^иёфасини са^лаган энг кичик
булагини элементар катак (элементар 1.2-чизма. Элеменгар катак.
ячейка) деб аталади. Одатда элементар
катак параллелапипеддан иборат булади. Ушбу параллелапипед-
нинг учта к^рраси буйлаб Я,, о ,, ау векторларни йуналтирамиз,
бу векторлар узунликлари шу параллелапипед к,ирраси узунлигига тенг булсин. Бундай векторлар асосий (трансляиион) векторлар (ёки даврлар) деб аталади. (1 2-чизма).
Трансляцион векгорларнинг асосий хоссаси шундан иборатки,
бу векторлар ёрдамида чексиз кристални г = п 1 + пга г + н 3д3
вектор буйлаб кучирсак, кристалл уз-узига устма-усг тушади (П|, п2, пз — бугун сонлар). Куп \олларда бир к,анча атомлар бирикма- лари кристалл панжарасини *осил капали. Бундай такрорланувчи атомлар гуру\ини базис деб аталади. Ихтиёрий кристалнинг базиси ва трансляиион векгорлари аник^анган булса кристал панжараси аникданган ^исобланади.

Download 10,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish