"Kasb ta'limi" bakalavriat ta'lim yo'nalishi talabalari uchun (46-13 guruhi) Materialshunoslik fanidan ma'ruzalar (1-8) Tuzuvchi: dots. Xabibullayev R. A. Mundaruja


Деформацияланадиган алюминий цотишмалари



Download 1,4 Mb.
bet16/62
Sana21.02.2022
Hajmi1,4 Mb.
#5658
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   62
Деформацияланадиган алюминий цотишмалари

Маркаси

Лист қа-линлиги, мм

Мустаҳкамлик чегараси МПа

Нисбий лик чега

Ишлатилиши

Термик ишланганда мустаҳкамланмайдиган

АМuМ
АМг2М
AМг2Н
АМгЗМ

0,5—10 0,5—10 0,5—10 0,8—10

90
170
270
190—200

18—22
16—18
3—4
15

Кам нагрузка тушадиган деталлар, пайвандланган ва парчиyлаб тайёрланган конструкциялар, чўзиш йули билан олинадиган деталларда

АМг5М

0,8—10

280

15

Пайванд ва клапанбоп конструкцияларнинг уртача нагрузка тушадиган деталларида, коррозияга чидамлилиги жуда юқори булган конструкцияларда

Термик ишланганда мустаҳкамланадиган

Д1А

5 — 10,5

360

12

Мустаҳкамлиги уртача булган деталь ва контрукцияларда

Д16А
Д16АТ

5-10,5
0,5—10

420 435

10 11

Ўзгарувчан нагрузкаларда ишлайдиган юқори мустаҳкамликдаги деталь ва конструкция

В95А

5—10,5

500

6

100°С гача булган температурада ишлайдиган нагрузка тушадиган деталларда

Эслатма. 1. Етказиб бериш холатига боғлиқ ҳолда алюминий маркасига қуйидаги вазифлар кўшилади: М—юмшатилган, Н—нагартовка қилинган, Т—тобланган ва табиий шароитда эскиртирилган. 2. Нормал плакировкаланган Д1, Д16, В95 қотишмалардан ясалган листлар қўшимча А ҳарфи билан маркаланади
48- расм. Табиий эскиртиришда дюралюминий мустаҳкамлигининг ўзгаришига чидамлилиги сунъий эскиртирилганларига қараганда юқори. Тоблашда алюминий қотишмаларини қиздиришнинг ўзига хос томони шундан иборатки, температура +5°С аниқликда сақланиши, ўта қизиб кетишига йул қуймаслик ва термик ишлов беришда юқори самарага эришишдан иборат.
Дюралюминийларнинг коррозиябардошлиги етарли эмас, шунинг учун улар плакирланади (50-§ га қаранг). Дюралюминийлар лист, пресслаб ва жувалаб тайёрланган профиллар, чивиқлар хамда трубалар кўринишида ишлаб чиқарилади. Дюралюминийлар самолётсозлик саноатида ва курилишда кўп ишлатилади.
Қўймабоп алюминий қотишмалари. Қуймабоп қотишмалар таркибида деформацияланадиган қотишмалардагн кам легирловчи злементлар мавжуд, факат уларнннг миқдори купроқ (баъзи компонентларнннг миқдори 9—13% гача) булади. Куймабоп қотишмалар шаклдор қуймалар олиш учун ишлатилади. Куймабоп алюминий қотишмаларнингг 35 та маркаси (АЛ) ишлаб чиқарилади, уларни химиявий таркибига кўра 5 та группага бўлиш мумкин. Масалан, кремнийли алюмшишлар (АЛ2, АЛ4, АЛ9) ёки магнийли алюминийлар (АЛ8, АЛ 13, АЛ22 ва бошкалар)
Куймабоп алюминий қотишмалари АЛ ҳарфлари ва ракамлар билан маркаланади. Рақам қотишманинг шартли номерини курсатади. Алюминий ва кремний асосдаги қотишмалар силуминлар деб аталадн. Силуминларнинг механик ва қуйилиш хоссалари юқори: суюқ ҳолатда оқувчанлиги юқори, киришувчанлиги
кичик, мустаҳкамлиги етарли даражада катта, пластиклиги кониқарли. Алюминий ва магний асосида тайёрланган қотишмаларнинг солиштирма мустахкамлиги хамда коррозияга чидамлилиги юқори, кесиб яхши ишланади.
Куймабоп алюминий қотишмаларининг хоссалари қуйиш усули ишлов бериш усулига боглиқ: қотаётган қуймани совитиш тезлиги ёки уни тозлашдаги совитиш тезлиги катта ахамиятга эга. Умуман совитишни тезлатиш мустахкамлик хоссаларини оширади. Шунинг учун ҳам кокилга (металлдан ясалган колипга ган куймаларнинг механик хоссалари қум-лойли колипга қуйилган қуймаларникидан юқори булади (10-жадвал).

Download 1,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish