Каррали интегралларни хисоблаш



Download 126 Kb.
bet2/4
Sana21.10.2022
Hajmi126 Kb.
#854904
1   2   3   4
Bog'liq
маъруза13 Каррали интегралларни хисоблаш. Сонли интеграллаш масаласини ечишга функционал ёндашиш

2)Катакчалар методи.
тўртбурчак бўйича олинган интегрални караймиз. Тугун нуктаси интеграллаш кесмасининг ўртасида олинган тўгри тўртбурчак квадратур формуласига ўхшаш, интегралланувчи функцияни унинг тўртбурчак марказидаги кийматига алмаштириш мумкин. Унда интеграл енгил хисобланади:
(8)

Аникликни ошириш учун D интеграллаш сохасини тўгри тўртбурчакли катакчаларга ажратиш мумкин. Хар бир катакчада интегрални ўрта киймат формуласи бўйича хисоблаб, барча катакчалар бўйича хисобланган кийматларни кўшиб чиксак
(9)
формулаларни хосил киламиз.
Бунда Sk ,k - катакчанинг юзи, сонлар k катакча огирлик марказининг координаталари. (9)- формуланинг ўнг томонида интеграл йигинди турибди, шу сабабли хар кандай f(x,y) узлуксиз функция учун бу йигиндининг киймати, катакчаларнинг периметри нолга интилганда, интеграл кийматига интилади. Бу интеграллаш формуласининг хатолигини бахолаймиз. Аввало шуни кайд этамизки бу формула хар кандай биринчи даражали кўпхадни аник интеграллайди. Бу хоссани инобатга олиб,

Тейлорнинг формуласидан фойдалансак, бунда барча хосилалар катакларнинг ўртасида хисобланган, хатолик учун куйидаги тенгликни хосил киламиз:
. (10)
Фараз киламиз, (9)-мураккаблаштирилган формулада D cоханинг томонлари N ва M бўлакка бўлинган бўлсин. Унда хар бир катакча учун (10) - интеграллаш хатолиги

кўринишида бўлади.
Бундай хатоликларнинг барча катакчалар бўйича йигиндиси:
(11)
яъни умумий хатолик иккинчи тартибли кичик микдор бўлади. Катакчалар методини мураккаброк сохалар учун умумлаштирамиз. Агар, S,D – соханинг юзи ва огирлик маркази деб тушунилса
(8) - формуланинг ихтиёрий D бўйича чизикли функция учун аник эканлигига ишонч хосил килиш кийин эмас.
Маълумки D соханинг огирлик маркази оддий
(12)
формулалар ёрдамида топиладилар. Шу сабабли (8) - формула D- соханинг юзи ва огирлик маркази осон топиладиган сохалар учун амалий ахамиятга эга. Бундай сохалар учбурчак, тўртбурчак ва мунтазам кўпбурчакдан иборат бўлиши мумкин.
Бу , (9)- умумий формулани D-соханинг чегараси синик чизикдан иборат бўлганда кўллаш мумкин демакдир, чунки бундай сохани учбурчак, тўртбурчакларга ажратиш мумкин.
Чегараси эгри чизикдан иборат бўлган холда (9) - умумий формулани бошкача усулда кўллашади. Сохани тўгри тўртбурчакли тўр билан коплайдилар. Сохада тўла жойлашган катакчаларни ички катакча деб атаймиз; агар катакчада соханинг нукталари хамда сохага тегишли бўлмаган нукталар тегишли бўлса, бундай катакчани чегаравий катакча деб атаймиз. Ички катакчанинг юзи унинг томонлари кўпайтмасига тенг. Чегаравий катакчанинг юзи
D - соханинг катакчага тегишли бўлган кисмининг юзига тенг. Лекин уни хамма вакт хам аниклаб бўлмайди. Бу катакчанинг юзини топиш учун унга тегишли D – соха кисмининг эгри чизикли чегара кисмини ватар билан алмаштирамиз ва унинг юзини хисоблаймиз. Бу киймат чегаравий катакча юзининг такрибий киймати бўлади. Топилган кийматларни (9) - формулага куйиб интегрални хисоблаймиз. Хар бир ички катакчада хатолик O(N-2) .Чегаравий катакчаларда хатолик O(N-1). Аммо чегаравий катакчаларнинг сони O(N-1) . Шу сабабли умумий хато O(N-2) бўлади.

Download 126 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish