Кардиомиопатиялар



Download 206,5 Kb.
bet1/7
Sana21.02.2022
Hajmi206,5 Kb.
#73624
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
КАРДИОМИОПАТИЯЛАР

КАРДИОМИОПАТИЯЛАР

  • КМП ни асосида қисқарувчи миокардни зарарланиши (бирламчи миокардиал касаллик) ётиб, унинг энг асосий белгиси бўлиб кардиомегалия ва юрак етишмовчилиги хисобланади.
  • КМП ни асосида қисқарувчи миокардни зарарланиши (бирламчи миокардиал касаллик) ётиб, унинг энг асосий белгиси бўлиб кардиомегалия ва юрак етишмовчилиги хисобланади.

Кардиомиопатиянинг таснифномас .

  • 1. Димланишли ёки дилятацион кардиомиопатия
  • 2. Гепертрофик кардиомиопатия:
  • а) обструкцияли
  • б) обструкциясиз
  • 3. Рестриктив ёки облитирланувчи кардиомиопатия:
  • а) париетал фибропластик Леффлер эндокардити
  • б) Девиснинг эндомиокардиал фибрози

Димланишли (дилятацион) КМП (ДКМП)

  • ДКМП - барча ёшдаги болаларда ва катталарда учраб, унга кардиомегалия, миокардни қисқарувчанлик фаолиятини прогресияланувчи камайиши, гемодинамикани бузилиши, кардиотоник воситаларни ноэффективлиги хос бўлади.

Этиологияси.

  • болаларда ДКМП камдан-кам холларда идиопатик бўлиб, одатда аутопсия ва биоптатда яллиғланиш, яъни миокардит, хусусан хомила ичидаги хаётнинг 7-ойидан кейин ривожланувчи фетал миокардит тасдиқланади.
  • Бунда респиратор гурухи вируслари ва Коксаки гурухи энтеровируслари, паразитар касалликлар, организмга озуқа махсулотлари билан тушувчи захарли химикатлар, таомли қўшимчалар, ўғитлар ва бошқа моддалар, асосий ролни ўйнайди.
  • Гипоксия ва меёрдан ортик, жисмоний зўрикишга хам маълум даражада ахамият берилади. Шундай қилиб, ДКМП полиэтиологик бўлиши мумкин ва унда миокарддаги натижавий жараён қуйидагача бўлади: миокардиосклероз —» кардиомегалия —> юрак етишмовчилиги.

Клиникаси.

  • Касалликнинг яққол белгилари одатда ўткир респираторли касалликлар вақтида ёки ундан кейин намоён бўлиши,
  • шу туфайли ревматизм, инфекцион миокардит деб хато ташхисланади.
  • Кўрикда хансираш, рангаарлик, юрак ўлчамларини анчайин ёки кескин катталашиши, тонларини сусайиши, «туёқ дупури» ритми, эмбриокардия, чап қоринча дилятацияси натижасидаги нисбатан митрал етишмовчилик туфайли майин, баъзан дағал, систолик шовқин аниқланади. Баъзан диастолик шовқин хам эшитилиб, натижада бирикма (комбинациялашган) митрал пороки деб хато ташхис қўйилади. Пульс тезлашган, етарсиз ёки ёмон тўлаликда, кўпинча аритмик ёки альтернирланувчи бўлади. ДКМП нинг типик холатларида ўпкада димланишли хириллашлар, .жигарни катталашиши, оёкларда шиш ва касалликнинг охирги босқичида - асцит, гидроторакс, гидроперикард кузатилади.
  • ЭКГ да реполяризация даврини ўзгариши, айниқса чап кўкрак усулларида –
  • Т тишчани текисланиши, манфийлиги, S-Т сегаентни депрессияси,
  • (QRS комплекси вольтажининг пастлиги,
  • ўтказувчанликнинг турли бузилишлари - синусли тахакардия, экстрасистолия, титрокли аритмия, пароксизмал тахикардия; бўлмача ичи, Гис тутами шохлари, АВ 1-2-, баъзан 3-даражали блокадалари қайд қилинади
  • Лабаратор маълумотлари (қонни умумий тахлили, оқсил фракциялари, сиал кислотаси даражаси, ) одатда жиддий ўзгаришсиз бўлади.
  • Рентгенологик текширувда - юрак чап бўлимлар хисобига анчайин ёки кескин катталашган, пульсация сусайган. Юракни кўп ўқли рентгеноскопиясида чап қоринча ёйи соҳасида баъзан пульсациянинг «соқов» зоналари аниқланади, ўпка тасвири ўзгармаган ёки веналарни қонга тўлганлиги туфайли кучайган.
  • ДКМП нинг кечиши ва оқибати ёмон. Касаллик аниқлангандан кейин бир неча ой ёки йилдан сўнг, интенсив даво ўтказилишига қарамай, беморда юрак етишмовчилигидан ўлим содир бўлади.
  • Баъзан ДКМП анчайин узоқ вақт яширин кечиб, касалликни мавжудлигани фақат кардиомегалия ва ЭКГ даги ўзгаришлар кўрсатади.
  • Лекин гемодинамик бузилишлар пайдо бўлиши билан беморнинг ахволи жадал ёмонлашади.
  • Ортиб борувчи юрак етишмовчилигида, юракни деворий тромбларини бош мия, буйраклар, қорин бўшлиғи, қўл-оёқлар, тожсимон томирлар, ўпка артериясига эмболияси туфайли тўсатдан ўлим кузатилиши мумкин.
  • Баъзи ҳолларда тромбоэмболия ДКМП нинг биринчи манифест кўриниши бўлиши мумкин.

Download 206,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish