Кафедраси “ машиналар яратишнинг


- расм. Илмий-тадқиқот ишларнинг асосий турлари схемаси; фан билан ишлаб чиқаришнинг ўзаро боғлиқлиги



Download 2,73 Mb.
bet77/113
Sana09.06.2022
Hajmi2,73 Mb.
#649269
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   113
Bog'liq
2 5195269785012671267

10.1 - расм. Илмий-тадқиқот ишларнинг асосий турлари схемаси; фан билан ишлаб чиқаришнинг ўзаро боғлиқлиги.


Ишлаб чиқиш босқичи - бу тадбиқий изланишлар босқичининг натижаларидан техниканинг тажриба модели, ишлаб чиқариш-технологияси ҳамда мавжуд техникани такомиллаштиришда фойдаланилади. Бу босқичда илмий изланишлар натижалари ва махсуллари шундай шаклга кирадики, уларни ишлаб чиқаришнинг бошқа соҳаларида ҳам қўллаш мумкин бўлиб қолади.
Кўриб чиқилган классификация (3 та босқич) шартли равишда бўлиб, 3 та босқич орасидаги чегара силжиб туриши мумкин. Лекин уларнинг фан соҳасига киришлари бир-бирига боғлаб туради (10.1 - расм).
Фундаментал изланишлар билан саноат ишлаб чиқариши орасида қуйидаги ўзаро боғлиқ босқичлар мавжуд:
Тадбиқий изланишлар-ишлаб чиқиш, лойиҳалаш, ўзлаштириш. Лойиҳалаш ва ўзлаштириш бир вақтда ҳам фанга, ҳам техника соҳасига киради. Илмий иш ижодий бўлиши керак, яoни мавжуд бўлган стандарт қоидалар, тажрибалар, натижаларга таяниб қолмай техника, технология ёки ишлаб чиқариш соҳасида янгилик яратишга интилиш керак.
Илмий-тадқиқот ишларининг таркибий қисмлари. Илмий изланиш бу обoектив борлиқни, табиат қонунларини, ҳодисалар ўртасидаги боғлиқликларни билиш жараёнидир.
Билим - инсон тафаккўрининг мураккаб ҳаракатидир. Бу ҳаракат билмасликдан билишга, тўлиқсиз ёки ноаниқликдан тўлиқлик ва аниқликка қараб йўналади. Бунга илмий изланишлар ёрдамида эришилади. Илмий изланишлар бир қатор босқичлардан ўтади. Бу босқичлар илмий изланишлар структурасини ташкил этади. Структурани 7 та асосий босқичдан иборат деб олиш мумкин (10.2 - расм).




10.2 - расм. Илмий-тадқиқот ишларнинг таркибий қисми.


1. Муаммони қўйиш.
Бу босқич факатгина муаммони топишдан иборатгина бўлиб қолмай, балки аниқ ва пухта кўринишга келтирилган илмий изланиш топширигига ҳам эга бўлади. Олдинга қўйиладиган илмий изланишлар топширигини жуда пухта белгилаб олиш шарт, чунки изланишлар натижалари сезиларли даражада шунга боғлиқ.
Муаммони қуйишда жуда мухим бўлган ишлардан бири бу бошланғич маълумотларни йиғиш ва ўрганиб чиқишдир.
Бундай маълумотларни йигиш илмий изланишларнинг бошланишидагина бажарилиб қолмай, балки бутун изланишлар давомида олиб борилиши керак.

Download 2,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   113




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish