Баъзан шах,арларда
шамол эсмаслиги, ифлос хавонинг
бир неча кун гуриб к,олиши туфайли «смог», яъни зарарли
х,ар хил чанг ва газлардан иборат булган туман вужудга ке-
лади. Н агаж ада организми заиф булган кишилар, болалар,
к,ариялар, беморлар бутуманли ифлос хдвога бардош бера
олмай х,алок буладилар.
2. Атмосфера ифлосланиши усимликларнинг ва ^иголок,
хужалик экинларининг меъёрда усишига х,ам
салбий таъ-
сир этади. Саноат марказларидан кутарилган хар хил захар -
ли чанг ва газлар яна кайтиб кишлок хужалик экинларига
тушади, улар модда алмашинишини бузади, натижада экин-
лар, усимликлар касалланиб кам х,осил беради ёки курий
бошлайди.
Узбек олимларининг кузатишларича, карьерларда утка-
зилган портлатишлардан вужудга келган чанг ва газлар ат-
рофдаги усимликларнинг усишини 2 йил мобайнида сусай -
тиради.
Шунингдек, кон агдармаларидан шамол ёрдамида
таркаладиган ва ю к ортиш-тушириш, транспортировка
Килиш вактида кутариладиган чанглар хам усимликларга
хдлокатли таъсир этади.
3. Атмосферани
ифлосланиши хайвонларга х,ам салбий
таъсир этади. Х,айвонлар агмосферадаги хдводан нафас ол-
ганда хдмда усимликлар билан овкдтланганда унинг организ
ми захдр.ли чанг [фтор, кургошин, сурма за бошкд) ва
хдр
хилгазлар билан захдрланади. Хрзир хдйвонлар орасида «са
ноат флюфоз» касали кенг таркалиб, усимлик, сув ва ем-ха ■
шакларда тупланиб к,олган фтор моддаси туфайли вужудга
калган.
Атмосферанинг ифлосланиши тунутса томларнинг занг-
лашини, бинолар ва бошкд иншоотларпинг нурашини, кор-
розияга учрашини хдм тезлаштиради.
Шу сабабли, шах;ар-
ларда коррозия жараёни кишлокларга нисбатан 100 марта
ортикдир.
J f -
3 3
www.ziyouz.com kutubxonasi
АК,Ш атроф-мух,итни мух,офаза кдлиш агентлигининг
маълумотига кура, х,аво ифлосланиши туфайли кишиларни
улишидан ва касал булишидан йил и га 6 млрд. доллар, кор
розия, материалларнинг емирилиши,
усимлик ва кдшлок,
хужалиги экинлари захдрланишидан 4,9 млрд. доллар, уму-
ман атмосф ера ифлосланишидан эса йилига 16 млрд. дол
лар зарар куради.
А тмосф еранинг антропоген иф лосланиш и туфайли
икдимнинг глобал узгаришидан тапщари унинг элементла-
рининг (хдрорат, ёнгин, туман ва бопщалар) х,олатида х,ам
салбий узгаришлар содир булмокда.
Б. Китанович маълум отига кура, атм осф еранинг ан
тропоген ифлосланиши натиж асида АК,Шнинг м арказий
ша^арларидаги об-х,аво, к,ишлок, ж ойлардаги икдим эле-
ментларидан ф арк килади. М асалан, шах,арларда атроф -
дагига нисбатан конденсация
ядролари ва заррачалари
10 баробар, газ аралаш малари 5-25 баробар, булутли кун-
лар микдори 5-10%, кдш да туманлар 100%, ёзд а 30%, ёгин
микдори 5-10%, ёгин ёк,к,ан кунлар сони 10% куп, йиллик
уртача х,арорат 0,5-1,0°С дан юк,ори, ялпи к,уёш радиа-
цияси 15-20%, ёзда ультрабинаф ш а нурлар 5%,
кдш да эса
30%, к,уёшли кунлар кам булади. Бу курсаткичлар дунё-
даги бошк,а шах,арлар учун х,ам характерлидир.
Do'stlaringiz bilan baham: