К86 Такризчилар



Download 7,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/131
Sana25.02.2022
Hajmi7,62 Mb.
#301996
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   131
Bog'liq
Mehnat muhofazasi (A.Qudratov, T.G'aniyev)

j f - ♦
4 5
www.ziyouz.com kutubxonasi


ривожланишига, фторнинг куплиги ёки камлиги— тишлар- 
нинг ишдан чик,ишига олиб келади.
С ув хд взал ар и н и н г иф лосланиш м анбалари. Д ен- 
гиз ва океанлар сувлари нефт мадсулотлари, айникса нефт 
ташийдиган кемалар х,алокатга учраганда, ядро куролини 
синаш вак;гида х,осил буладиган радиоактив парчаланиш мах,- 
сулотлари билан ифлосланади.
Сув хдвзалари кимё саноатининг окова сувлари билан 
к учли ифлосланади. Сувни эримайдиган молдалар ва тола­
лар билап ифлослантирувчи целлюлоза-к,огоз саноатининг 
окова сувлари жуда хавфли. ИЭС чикиндилари сувни иси- 
тади, бу уз навбатида сувни гуллашга ва х,идининг узгари- 
шига олиб келади. Ёгочларни окизиш х,ам сув х,авзаларини 
ифлослантиради.
Купгина х,олларда коммунал манбалардан (канализация, 
х,аммом, кирхоналар, касалхоналар ва бошкалар) чиккан сув- 
лар х,ам сувни ифлослантиради. Атом саноатининг радио­
актив чикиндилари сув хдвзалари ва одамлар х,аёти учун 
кучли хавф тугдиради.
Сув х,авза\арини ифлосланишдан мух,офазалаш буйича 
чора-тадбирлар 1 куб.м тозаланмаган окова сув 40-60 куб. м 
тоза табиий сувни ифлослантиради. «Тозаланган» окова сув 
ишлатишга ярокди булиши учун уни 7-14 марта аралашти- 
риш керак. О кова сувларни тозалашнинг куйидаги усулла- 
ри бор: механик, химик, физик-химик, термик, биологик 
ва комбинацияланган.
/ ' 
N
1.3. У си м л и к л ар
д у н ё с и
V _______________________ )
Усимликлар атмосферани 
тоза сакдашда, тупрок, х,осил- 
дорлигини оширишда, дарё- 
ларнинг гидрологик режимини 
тартибга солиб туришда, инсон 
ва хдйвонот дунёси учун озукд
4
6
-
Х
www.ziyouz.com kutubxonasi


моддалар етказиб беради ва инсон хдёти учун нормал шароит 
яратиш вазифасини бажаради.
Усимликлар туфайли фотосинтез жараёни руй беради. Ат- 
мосферадан, сув юзасидан ва тупрокдан чикдётган карбонат ан­
гидрид газини, усимдиклар ютгани ва фотосшпез жараёни на- 
тижасида яшил усимликлар атроф-мущгга кислород чикдриб 
туради. Усимликлар дунёси йилига 380 млрд. тонна органик 
модда хрсил кидали, 325 млрд. т денгиз ва океан усимликларига, 
38 млрд. т урмонларга, 6 млрд. т утлокдарга тугри келади.
Усимликлар шахдр хдвосини тозалаб, уни кислород би­
лан бойитиб — санитарлик вазиф асини бажаради. Усим­
ликлар ж амият учун бех,исоб хом ашё ресурсидир (озик,- 
овкдт манбаи, техника хом ашёси, медицинада дори тай- 
ёрлаш).
Ер шарида 300 минг усимлик турлари мавжуд. Шулар- 
дан 6000 туридан инсон уз хдётида фойдаланади ва 1500 
тури доривор сифатида ишлатилади. Инсон усимликлар 
дунёсига ижобий ва салбий таъсир курсатади. Янги урмон- 
зорлар ташкил этиш, маданий усимликларни купайтириш, 
яйлов ва утлокдар сифатини яхшилаш, усимликлар майдо- 
нини купайтириш, тупрок, шурини ювиш, ерларни сугориит, 
усимликларга минерал ва органик угитлар солиш, усимлик 
зараркунандаларига ва касалликларга к,арши курашиш бу 
ижобий таъсирдир.
Усимликлардан реж асиз фойдаланиш, ёнгинларни кел- 
тириб чик,ариш, х,ар хил курилишлар натижасида усимлик­
лар майдонини к,иск,артириш, турли хил зах,арли химикат- 
лар ишлатиш (меъёридан ортик,ча) усимликлар! а салбий таъ­
сир курсатади. Масалан, бундан 3,5 минг йил олдин ер юза- 
сининг 47% ини урмонлар к,оплаган булса, х,озир унинг май- 
дони 27%, холос. Ер юзидаги яйлов ва утлокдар майдони 2600 
млн. гектар. Шундан 24 млн. гекп^ар ер Узбекистон Респуб- 
ликасига тугри келади.
J f -
4 7
www.ziyouz.com kutubxonasi


Урмонлар дунё буйича бир хил зичликда жойлашмаган. 
4060 млн. га урмонлар майдонининг дунё буйича: 140 млн. 
га Европада, 824 млн. га Шимолий ва М арказий Америкада, 
904 млн. га Ж анубий Америкада, 635 млн. га Африкада, 510 
млн. га Осиёда, 82 млн. га Австралия ва Океанияда, 910 млн. 
га Россияда.
Х,озирги пайтда Ер шаридаги урмонлар умумий майдо­
нининг 33% идан фойдаланилмокда, бу ёгочнинг умумий 
захдраси 133,6 млрд. м3 булиб, х,озирда йилига 1,5-1,6 млрд. 
м3 ёгоч тайёрланади.
Ёгочдан — озик,-овк,ат етиштиришда, кимё ва ёк,илги 
саноатида, мудофаа, маданий-ок,артув ишларида, дорилар 
тайёрлашда кенг фойдаланилмокда, ундан х,озирги пайтда 
20 минг хил нарса ишланмокда. Кимёвий йул билан ёгоч­
дан 
k
,
o f o
3 , 
сунъий шойи ва жун, портловчи модда — по­
рох, целлюлоза, ф отокиноплёнкалар, нитролак, сунъий 
чарм, пластмассалар, этил ва метил спирти, сирка кислота­
си, глюкоза, ёнувчи газ, сунъий каучук ва бошкд нарсалар 
олинади. 1 м3 ёгоч кимёвий йул билан к,айта ишланганда, 
200 кг целлюлоза ёки 200 кг 
k
,
o f o
3 , 
ёки 6000 м3 целлофан, 
ёки 5-6 л ёгоч спирти, ёки 160 км сунъий тола олиш мум­
кин.
Дарахтлар озик,-овк,ат манбаи дам хдсобланади. М аса- 
лан, мевали дарахтлар грек ва пекан ёнгоги, нон дарахти, 
кедр дарахти, ёввойи олма, олча, дулана, бодом, писта ва 
бопщалар м ева беради.
Кейинги пайтда 1 т ёгочдан гидролизлаш йули билан 
550-650 кг к,анд олинади. Ер ш арида ж уда куп доривор 
усимликлар м авж уд. У зб еки стан Республикасида энг му- 
х,им доривор усимликлар м авж уд: етмак, эрмон, шалфей, 
ит ж умрут, сув-кдлампир, к,ок,и ут, момак,аймок, наъма- 
так, итбурун, чучукмия, исирик,, к,оврак, равоч, янток,, 
к,овул, сувп иёз, сарик,чой, отк,улок„ к,ирк, бугин, ёввойи

Download 7,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   131




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish