К86 Такризчилар


АТМОСФЕРАНИНГ ИФЛОСЛАНИШИ



Download 7,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/131
Sana25.02.2022
Hajmi7,62 Mb.
#301996
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   131
Bog'liq
Mehnat muhofazasi (A.Qudratov, T.G'aniyev)

АТМОСФЕРАНИНГ ИФЛОСЛАНИШИ
ВА УНИНГ ОКДБАТЛАРИ
Атроф-мухдт компонентлари бир-бирига диалектик бог- 
ланганлиги туфайли инсоннинг хужалик фаолияти натижа­
сида ифлосланган атмосфера 
у з
навбатида табиатнинг бош- 
к,а компонентларига х,ам таъсир этиб инсон, хдйвонлар орга- 
низмида ва усимлик дунёсида салбий узгаришларни келти- 
риб чикдрмокда. Шу сабабли биз атмосферанинг ифлосла- 
ниши одам организмига, х,айвонлар ва усимликларга салбий 
таъсирини куриб чик,амиз.
1. 
Х,авонинг ифлосланиши инсон организмига салбий 
таъсир этиб, улар саломатлигининг ёмонлашишига сабаб 
булмокда. Айник,са, олтингугурт оксиди, углерод оксиди, 
углерод су.\ьфид, водород сульфид, фтор бирикмалари, азот 
оксиддари, х,ар хил саноат чикдндилари, радиоактив мод­
далар ва кдшлок, хужалик пестицидлари инсон организми- 
да х,ар хил касалликларни вужудга келтиради.
Олтингугурт оксиди х,авода куп тупланиб к,олса, инсон- 
ларда бронхит, гастрит ва упка касалликларини вужудга кел­
тиради. Углерод оксидининг х,авода ортиб кетиши туфайли 
инсон организмида гемоглобин сусаяди, юрак, к,он-томир 
тизимларида бузилишлар содир булади, атеросклероз касал­
лиги ривожланади, бош айланади, огрийди, ю рак тез уриб, 
уйк,у бузилади, одам тажанг булиб к,олади.
Водород сульфид газининг хдддан ташк,ари купайиб ке­
тиши натижасида одамнинг боши огрийди, к,айт кдлади, дар- 
монсизланади ва хдтто хдд билиш крбилияти заифлашади.
Фтор бирикмалари таъсирида эса бур ундан к,он кела­
ди, тумов пайдо булади, одам йуталади.
Азот оксиддари туфайли упка касалланади, к,он босими 
пасаяди ва натижада бош айланиб, хушидан кетади, кдйг 
килади, нафас бугилади.
J f -
31
www.ziyouz.com kutubxonasi


Чанг заррачалари одам терисини, хусусан шиллик пар- 
даларини зарарлайди, куз касаллигини тезлаштиради. Ун­
дан ташкдри, чанг заррачалари одам организмига даво би­
лан бирга кириб, уларда дар хил касалликларни вужудга 
келишини тезлаштиради.
Таркибидамаргимуш, симоб, кургошин, асбест ва бош- 
к,а моддалар булган чанг киши асабини фалаж кдлади, бош 
миянинг яллигланишига сабаб булади, жигар ва буйракни 
заифлаштиради, болаларнинг жисмоний таракдиётини ке- 
чиктирадд.
А сбест чанги упка касалдикларига сабабчи булади. Киши 
организмига атмосферада чангсимон холда учрайдиган ра­
диоактив моддалар хам хавфлидир. Кам микдордаги радио­
актив моддалар киши асаб фаолиятини, ошк,озон ичак йулла- 
рини, буйрак усти бези ишини, жинсий безлар фаолиятини, 
к,алконсимон без фаолиятини меъёрий ишлашига таъсир эта- 
ди; конни шаклли элементлари ва юрак-томир системаси фа­
олиятини узгартириб юборади, окдбатда киши умрини кдс- 
к,артиради.
Атмосф ерани ифлосланиши туфайли куёш радиация- 
си камаяди, тугри радиация 15%, ультрабинафша нурлари 
утиши 30% га камаяди. Натижада баъзи зарарли бактерия- 
ларнинг купайиши учун шароит вуж удга келади, дар хил 
касалликлар кунаяди. Бунинг устига, саноатлашган марказ- 
ларда ва шадарлар устида хаво кцшлокда нисбатан 5-10 мар­
та куп ифлосланиши туфайли уртача дарорат кдшлокдарга 
нисбатан 2°С га ошади, туман 2-5 мартага кушаяди.
Ёз пайтларида катта шадарларда даво ута иссик, булиб, 
асфальт йуллар, гиштли ва йигма темир-бетонли уйлар кдзиб 
кетади, куплаб машиналар к,атнаб задарли газ, тутунлар чи- 
к,аради, буларнинг даммаси киши организмини заифлашти- 
риб, нафас олишини кдйинлаштиради. Натижада иссик, даво- 
дан кишилар далок булишлари дам мумкин.

Download 7,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   131




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish