К86 Такризчилар



Download 7,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/131
Sana25.02.2022
Hajmi7,62 Mb.
#301996
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   131
Bog'liq
Mehnat muhofazasi (A.Qudratov, T.G'aniyev)

2 2
- f t
www.ziyouz.com kutubxonasi


АТМОСФЕРА
Атмосфера табиий х,олда ундан ортик, газларнинг ара- 
лашмасидан ташкил топган. Уларнинг энг мухдмлари к,уйи- 
дагилар (КУРУ К х.авонинг гаркиби): азот — 78,10%, кислород
— 20,93%, аргон — 0,93%, карбонат ангидрид — 0,03%, х,ам- 
да енгил гелий, неон ксеон, криптон, водород, азон, амми­
ак, йод ва бошкалардан (0,01%) иборат.
Атмосф ерадаги азот (78,1%) асосан микроорганизм- 
лар фаолияти туфайли тупланган. Бир киши суткада на­
фас олиш оркали 10 минг литрга якин азотни х;аво билан 
олади, лекин бу газдан ф ойдаланмайди. А тм осф ерада 
азот, кислород аралаш маси ролини уйнаб, оксидданиш
суръатини ва бинобарин, биологик ж араёнларни тартиб- 
га солиб туради.
Атмосф ерадаги газлар ичида сайёрамизнинг органик 
х,аёти учун энг зарури кислороддир. Кислород рангсиз газ 
булиб, узи ёнмайди, балки ёниш га ёрдам беради. Кисло- 
роднинг етиш маслиги киши организми х,амма аъзолари- 
нинг м еъёрда ишлашига ш икает етказади. А тмосф ерада 
кислороднинг микдори 1,5х1015 тонна булиб, шундан ер 
шари буйича х,ар йи,\и 1х101П тоннаси ёк,и-\гига сарфлан- 
мокда. Бир автомобил 1 0-15 минг км юрганда, бир киши- 
нинг бир йил оладиган кислородини ёкилги билан бирга 
ёкиб йук килади. .Агар ер шаридаги яшил усимликлар х,ар 
йили 550 млрд. тонна кислородни чик,ариб бермаганда, ат­
мосф ерадаги кислород микдори 200 йил мобайнида туга- 
ган булур эди.
А тмосф ерадаги карбонат ангидриди рангсиз, лекин 
хддли булиб, инсон ундан бевосита фойдаланмайди. У 
усимликлар учун зарур газ булиб, ф отосинтез учун мухдм 
хом ашёдир. У саноатлашган районларда ортиб бормокда, 
агар унинг микдори атмосферада 0,07%дан ошиб кетса одам
г\ -
2 3
www.ziyouz.com kutubxonasi


АА/
д
\А/!\ААААХМ\А
ва организмлар х,олагини ёмонлаштиради. Лекин 1 гектар 
кенг баргли урмон х,ар йили 2240 кг карбонат ангидридни 
ютиб туради ва натижада унинг микдорини мувозатлаш- 
тириб туради. Маълумотларга кура, дунё буйича йилига х,ар 
хил ёкилгилар ёк,иш оркали атмосф ерага 5,6 млрд. тонна, 
ер шари ах,олиси эса 1,11 млрд. тонна карбонат ангидриди 
чик,армокда.
Ер шари буйича БМТнинг маълумотига кура, карбонат 
ангидриднинг микдори сунгги 100 йил ичида 10%га ошган. 
Атмосферада С 0 2 микдорининг ортиб бориши ва уни иф- 
лосланишини олдини олиш бир неча давлатларнинг, яъни 
бутун давлатлар иштирокидаги халк,аро муаммодир.
Атмосферада газсимон моддалардан танщари катгали- 
ги, кимёвий таркиби ва физик хоссаларига кура фарк, к,ила- 
диган майда заррачалар — аэрозоллар (тутун, чанг, тузон ва 
бошкдлар) мавжуд.
Атмосферанинг табиий ифлосланишида косм ик чанг­
лар; вулк,онларнинг отилишидан вужудга келган моддалар; 
усимлик ва х,айвонларнинг колдикдари; урмон ва даштлар- 
даги ёнгинлар; денгиз сувларининг м авжланиш и билан 
х,авога чик,кан туз заррачалари; аэропланктонлар мудим рол 
уйнайди.
Коинотдан х,ар йили 10000000 т чанг атмосферага туша- 
ди. Бир кучли вулк,он отилганда атроф мухдтга 76 млн. м3 
чанг чикдди.
Узбекистон Республикасида 5 йил мобайнида атмосф е­
рага чик,арилган зарарли моддалар 1-жадвалда келтирилган.
А тм осф ера таркибидаги табиий чанглар ер ю заси д а 
содир буладиган ж ар аён лар учун катта ах,амиятга эга. 
Ч унки чанглар сув буглари учун кон ден сац и я ядроси
хдсобланиб, ёнгинларни вуж удга келтиради, куёш нинг 
тугри радиациясини ютиб, ер ю зидаги организм ни ор- 
тик,ча нурланиш дан сакдайди. Ш ундан куриниб туриб-

Download 7,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   131




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish