К. Онуниятлари укиш усиш демакдир



Download 6,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/120
Sana23.02.2022
Hajmi6,4 Mb.
#140451
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   120
Bog'liq
@biznes kitob bodo shefer

Хамма нарсани уз вактида 
режалаштиришни биламизми?
Биз кундалик режалар тузишни яхши узлаштириб 
олишимиз керак. Афсуски, бунга доим хам эриша олмай­
миз. Аник режаларга эга булишимизда куйидагилар 
бизга кугшнча халакит беради.
28


1. Шундай кишилар борки, улар хар хил укув 
семинарларида иштирок этишади. Нималардир килган- 
дай, дегандай, билгандай булишади. Аммо ишдаги 
депсинишлар бархам топмайди. Уларнинг маслахати хеч 
нарсани урнидан силжитишга кумак бермайди. Аксинча, 
вактингизни угирлайди, ортга судрайди.
2. Купчилик гуё хар бир сонияни тежаётгандай иш 
тутишеа-да, аслида йилларни бехуда совураётганларини 
хеч фахмлашмайди. Улар максад сари тугри харакат 
килмаётганларини сезиб туришса хам ужар режаларидан 
воз кечишмайди. Ха, куп нарса бой берилгач, биз энди 
самара бериши огирлашиб кетган йулни тутмокчи 
буламиз. Коидалар, тартиблар минг йиллар хосиласидир. 
Унга риоя килишни билиш жуда хам зарур.
3. Бизга аввалдан маълум булмаган куп нарсаларни 
гов-тусик хисоблашга одатланиб колганмиз. “Нима 
буларкан?” деган ташвишли савол куксимизга “утириб” 
олади. Хатто биз эътироф, эхтиром килувчи кишилар 
хам 
назаримизда ишимиз 
ривожига 
атайлаб 
йул 
бермаётган шахсиятпарастга айланиб колиши мумкин.
Режамиздаги муддат ва шартноманинг бажарилишига 
оз вакт колган булса, хамма нарсани остин-устун килиб 
юборгимиз келади. Аслида эса бу муддатларни биз 
белгилаган эдик. Биз муддат учун эмас, муддат бизнинг 
фойдамизга “ишлаши” керак эди.
Ким аввалдан режалаштирган нарсаларининг уддала- 
ниши муддатлари буйича огишмай иш юритса, факат 
ютади. Келажакдаги ишлари хам режа асосида сезиларли 
даражада силжишига замин хозирлайди. Масаланинг 
хатарли томони келажакдаги усишлаР *ам 
узига 
ярашмаган говлар билан илгарилайди. Хеч нарса осон 
кулга кирмайди. Буни фахмламаслик хакикий ахволни ва 
атрофидаги кишилар холатини тугри бахолай олмайди.
Хамма нарсадан кура инсон биринчи даражада 
турувчи зот эканлигини ёдда тутайлик.
29


4. 
Биз хеч нарсага кул урмай куйсак, хар холда 
виждонимиз оз булса-да кийналаётганини хис этамиз. 
Биз хаётда нима биландир машгул булишимизни 
биламиз —
сезамиз. Вахоланки, бу туйгудан узок 
кишиларнинг хаёти нафакат зерикарли, балки уларни 
ночорлик хам уз исканжасига олади. Аслида, инсон уз 
фаоллигини фойдали ишларга багишлаётганини сезиб 
турса - бу такдири илохийнинг унга кулиб бокканидир. 
Узига хос совга - имкониятдир. У вакт нисбий 
эканлигини яхши тушунади.
Фурсат ва руй берган хар кандай холатни бахолай 
олмаслик окибатлари хамиша хам хайрли булавермайди.
Вактдан узиб буладими?
Вактдан илдам булиш голибларга доимо мамнуният 
багишлаган. Яъни режада белгиланган ишни муддатидан 
аввал бажариш, хал эта билиш ана шундай туйгуни 
пайдо килади. Бу келгусидаги ишларни хам хотиржам, 
тигизсиз адо этиш 
имконини 
беради. 
Гуё кино 
тасмасидаги асосий кадрларни секинлаштириб намойиш 
этиш каби тасаввур колдиради кишида. Демак, бир 
озгина тухташ, секинлашиш (пауза) хам кишига узига 
хос марок багишлай олади. Уйлаб куринг, хеч нарса 
килмасдан тинчгина утириб, бош масала тугрисида фикр 
юритиб, унинг ечимини топиш хам, албатта, завклидир.
%амма вак,т, албатта, бир ишни бажариб туриш 
шарт, дейишдан йшроцмиз. Ишимиз бошимиздан ошиб- 
тошиб турган булса хам баъзан инсон узини алахситиб, 
бир муддат юмушдан халос булишга эхтиёж сезади. 
Хатто ишга оид нарсани хам уйламасликни хохлаб 
колади. Яъни узи билан узи машгул булади.
Хар биримизда уам бундай тухтаб олишга мойиллик 
сезилиб цолады. Бу эса яна уз-узимизга бахо бериш, 
танланган йул, азму-цароримизпинг тугрилигини белги­
лаб олишда жуда х;ам асцотади. Ахир, узок, йулга
30


отланган киши уам вацти-вацти билан бир тухтаб, 
босиб утган йулига цараб к;уяди-ку>!
Хотиржам палламизда куп нарсаларни кдйта-кайта 
текшириб курит, харакат давомини белгилаб олиш осон 
кечади. Белгиланган муддатлар нисбийлигига эришган- 
лар учун режа янада ахамиятли туюлади. Одамлар билан 
якиндан мулокот килиш, уларнинг ахвол-рухиятини 
билиш имкониятлари кенгаяди. Биз уз оиламиз, ишчи 
жамоамиз билан канчалар куп бирга булсак, шу кадар 
бир-биримизга ишончимиз, хурмат-эътиборимиз, хаёт 
тугрисидаги дунёкарашларимиз такомиллашиб боради. 
Бошкача булиши мутлако тасаввурга сигмайди. Рухий- 
маънавий куллаш мана шундай мулокотлар негизида 
сезилиб туради ва унинг урнини хеч нарса босолмайди.

Download 6,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   120




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish