К. М. Рафиков – Ўзбекистон касаба уюшмалари Федерацияси раиси


-босқич. Стратегик  ёндашувларни  танлаш  3-босқич



Download 7,94 Mb.
Pdf ko'rish
bet390/415
Sana08.04.2022
Hajmi7,94 Mb.
#538063
1   ...   386   387   388   389   390   391   392   393   ...   415
Bog'liq
Mehnat iqtisodiyoti

2-босқич.
Стратегик 
ёндашувларни 
танлаш 
3-босқич.
Асосий 
стратегик ғояни 
танлаш ва унга 
аниқлик 
киритиш 
4-босқич.
Стратегик 
ғояни баҳолаш 
ва ривожлан-
тириш


580 
қўшимча тизимлари, унинг унсурлари ва функцияларининг тизимли 
таҳлилига, шунингдек, уларнинг ўзаро алоқасига асосланган. 
Учинчи ёндашувни 
бирлаштириш стратегияси
деб аташ мумкин. 
Ушбу ёндашувга кўра, инқилобий инновацион ғоялар ва технологияларни 
жорий қилиш ва ўзлаштириш билан бирга жорий самарадорлик ва 
даромадлиликка олдиндан амал қилаётган операцион тизимлар ва 
технологиялар ҳисобидан эришилади. 
Стратегик тафаккурнинг асосий душмани – инерцион (одатий) 
тафаккурдир. Инерцион тафаккур инновацион мақсадлар йўлидаги асосий 
тўсиқдир. Стратегик нуқтаи назардан ҳозирги кун, бу – ўтмиш. 
Стратегнинг стратегик тафаккури ҳар доим оддий одам тафаккуридан 3-5 
йил илгарилаб кетган бўлади. 
Стратегияни ишлаб чиқишда 
SWOT 
(“
S
trengths”, “
W
eaknesses”, 

O
pportunities”, “
T
hreats”
 
сўзларининг бош ҳарфларидан)
- таҳлил
усулидан фойдаланилади (19.2-расм).
 
19.2-расм. SWOT-таҳлил
усулининг таркибий қисмлари 
Бу усул 1965 йилда Гарвард университетининг профессорлари 
Леранед, Кристенсен, Эндрюс ва Гут томонидан таклиф этилган бўлиб, 
“LCAG” расмси номини олган. 
Ушбу усулда кучли (S) ва заиф (W) томонлар таҳлил объектининг 
ички муҳитининг (яъни объектнинг ўзи таъсир кўрсатиши мумкин бўлган) 
омиллари, имкониялар (O) ва таҳдилар (T) эса ташқи муҳитнинг (яъни 
объектга ташқаридан таъсир кўрсатилиши мумкинлиги ва бу объект 
томонидан назорат қилина олмайдиган) омиллари ҳисобланади. 
SWOT-таҳлил усулининг вазифаси – стратегияни аниқлашда 
вазиятни баҳолаш ҳамда таклиф қилинаётган ғоянинг кучли ва заиф 
томонларини, шунингдек мавжуд имкониятлар ва эҳтимол тутилган 
таҳдидларни иложи борича тўлиқ ҳисобга олишдир. Бунинг учун 
майдонлар кесишишига асосланган усулдан фойдаланилади (19.1-жадвал). 
Жадвалдан қуйидагилар англашилади: 
• СИВ майдони орқали ташқи муҳит имкониятларидан фойдаланиш 
учун қайси кучли томонларни қўллаш лозимлиги ойдинлашади; 

Download 7,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   386   387   388   389   390   391   392   393   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish