К. Абдуназаров, А. Зайнуддинов умумий ер


Географик қобиқнинг радиацион ва иссиқлик мувозанати



Download 1,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/114
Sana13.06.2022
Hajmi1,58 Mb.
#662672
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   114
Bog'liq
fayl 1188 20210607

6.3. Географик қобиқнинг радиацион ва иссиқлик мувозанати 
 
Ер юзасига келаётган ва қайтаётган радиация ўртасидаги фарқ географик 
қобиқнинг радиацион мувозанати деб аталади. Географик қобиқнинг радиацион 
мувозанати Ер юзасининг ва атмосферанинг радиацион мувозанатлари йиғиндисидан 
иборат. Ер юзасига келган радиацияни ялпи радиация ташкил қилади, Ер юзасидан 
кетаётган радиацияни эса альбедо ва эффектив нурланиш ташкил қилади.
Радиацион мувозанат қуйидаги тенглик орқали ифодаланади:
R= Q (1-

) – Eэф 
R- радиацион мувозанат, Q- ялпи радиация, 

- альбедо, Еэф- эффектив 
нурланиш. 
Агар географик қобиққа келган радиация қайтган радиациядан ортиқ бўлса, 
радиацион мувозанат мусбат бўлади, агар кам бўлса манфий бўлади. Тунда ҳамма 
кенгликларда радиацион мувозанат манфий бўлади, кундузи эса мусбат бўлади. Сутка 
давомида радиацион мувозанат мусбат ҳам, манфий ҳам бўлиши мумкин. 
Қуруқликда ва океанларда йиллик радиация мувозанати миқдори Ер юзаси 
бўйича турлича тақсимланади. Қуруқликда радиация мувозанати миқдори экваториал 
ва тропик кенгликларда энг катта (1 см
2
га 60-90 ккал). Айниқса барча тропик 
ўрмонларда, саванналарда жуда юқори, булутлик юқори ва қуруқ ҳудудларда камроқ. 
Мўътадил ва юқори кенгликларда географик кенглик бўйича камайиб боради. 
Антарктиданинг марказий қисмларида йиллик радиация мувозанати манфий, 
Арктикада эса 0 атрофида. Дунё океанида йиллик радиация мувозанати қуруқликка 
нисбатан юқори ва унинг тақсимланиши зонал қонунига бўйсунади (30-расм). 
Географик қобиқнинг йиллик радиация мувозанати мусбат. Демак, Ер юзасида 
ортиқча иссиқлик вужудга келади. Мазкур иссиқлик географик қобиқда турли 
жараёнларда сарфланади. Мазкур иссиқликнинг нималарга сарфланишини иссиқлик 
мувозанати орқали тушунтирилади.
Иссиқлик мувозанати тенгламаси қуйидагича ифодаланади: 
Агар Қуёшдан Ер юзасига келаётган иссиқликни 100% деб олсак, унинг 31%и 
атмосферадан фазога қайтарилади (7% сочилиб кетади, 24% булутлардан қайтарилади), 


153 
келаётган иссиқликни 17% атмосфера томонидан ютилади (3% азон қатлами 
томонидан, 13% сув буғлари ва 1% булутлар томонидан ютилади). Қолган 52% (тўғри 
ва сочилган) радиация Ер юзасига етиб келади. Унинг 4%и қайтарилади, 48% ютилади. 
Ютилган (48%) радиациянинг 18% эффектив нурланишга сарфланади. Бунда Ер 
юзасининг радиация мувозанати (қолдиқ радиация) 30% (52%-4%-22%) ни ташкил 
қилади. Буғланишга 22% радиация сарфланади, атмосфера билан иссиқлик 
алмашинувига эса 8%. Унда Ер юзасининг иссиқлик мувозанати:
30%-22%-8% = 0 

Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish