Жиззах политехника



Download 0,65 Mb.
bet44/99
Sana26.03.2022
Hajmi0,65 Mb.
#512230
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   99
Bog'liq
makroiqtisodiyot

2.. Пул бозори.


Биз пулга булган талаб ва таклифни бирлаштириб пул бозорини ва фоиз ставкасининг тенглигини аниклашга xаракат киламиз. Тугри чизик шаклида берилган пул таклифи умумий xолда берилган. Яъни, пул-кредит ва
молия ташкилотлари иктисодиётни маълум бир микдордаги пул xажми билан таъминлаб туради. Ресурслар ва маxсулотлар бозорига ухшаб пулга талаб ва таклиф тугри чизикларининг кесишиши мувозанат нуктани билдиради. Бундай xолатда баxо тенглиги булиб фоиз ставкасининг тенглиги xисобланади. Яъни, пулдан фойдаланганлик учун туланган баxодан иборатдир.
Уни содда куринишда куйидаги формула билан ифодалаш мумкин.
М х V = P x У :
Бунда: M - муомилага чикарилган пул; V - пулнинг айланиш тезлиги;
P - ЯММ дефлятори; У - реал ЯММ.
Ушбу айниятни пулнинг микдорий назарияси тенгламаси деб айтилади. Унинг унг кисми (М+У) бу реал пул захирасининг таклифини, чап кисми (P+У) номинал ЯММ ифодалайди. Масалан, иктисодиётда 1000 бирлик пул муомилада булса, унда xар бир пул бирлиги йил давомида уч марта кулдан- кулга утса ёки бир йилда 3 та биримга (олди-сотди) хизмат килса (V), унда пул захираси таклифи реал xисобда 3000 га тенг (М+У). У мамлакатдаги битимларниниг умумий сонига, яъни номинал ЯММ xажмига (P+У) мувофик келиши мумкин.
Пул бозорида тенгликга эришилмаса нима булиши мумкин. Пул бозорида кандай килиб тенгликга эришиш мумкин ?

Фоиз

Пул бозорида тенгликга эришиш.


7.1-чизма.

ставкаси
10
7,5
5
2,5

150 200 250


Таклиф килнган ва талаб килинган пуллар микдори (млярд сум)

Кейинги графикда куринганидек пул таклифи 200 млярд сумдан 150 млярд сумга камайган булсин. Талаб килинаётган пуллар микдори таклиф килинган пуллар микдоридан 50 млярд сумга олдинги мувозанатга нисбатан куп. Бундай xолатда одамлар узларида мавжуд булган молиявий активларни сотиш оркали мослаштиришга xаракат килишади. Облигацияларни сотиш оркали пулга эга булиш бошка бировлар учун пулни йукотиш xисобланади.
Умуман 150 млярд сум накд пул мавжуд. Облигацияларни сотиш оркали жамоа булиб, куп накд пулларга эга булиш бозорга облигациялар талабига нисбатан таклифни купайтиради ва уларнинг нархини туширади. Облигациялар нархининг пасайиши фоиз ставкаларини оширади. Масалан, минг сумлик номинал кийматидаги облигацияни сотиш натижасида 50 сумлик доимий фоизлар туланса, йиллик уртача фоиз ставкаси 5 фоизга тенгдир.
50 / 1000 = 5%
Облигациялар таклифининг купайиши натижасида облигациялар нархи 667 сумга тушиб колди дейлик. Облигацияларни сотиб олувчилар учун облигациянинг 50 сумлик доимий фоиз ставкаси 7,5 фоизга тенг булади.
50 сум / 667 cум = 7,5%
Графикдан куриниб турибдики, 200 млярд сумлик пул таклифи давридаги 5 % ли фоиз ставкаси 150 млярд сумлик пул таклифи шароитида 7,5 % ошган. Фоиз ставкаларининг ошиши пулни саклашдаги харажатларни оширади ва пул микдорини камайтиради. Бошкача айтганда талаб килинаётган пуллар 200 млярд сумдан 150 млярд сумга тушади. Шунга эътибор беришимиз керакки, 7,5 % ли фоиз ставкаси шароитида пулнинг талаби ва таклифи 150 млярд сумга тенглашади. Аксинча пул таклифи 200 млярд сумдан 250 млярд сумга купайтириш 50 млярд сумлик пулнинг ортикчалигига олиб келади. Одамлар облигацияни купрок сотиб олиш xисобига пулдан кутилишга xаракат килишадилар. Айримлар томонидан пулнинг харажат килиниши бошка бировларнинг пулга эга булишидан иборатдир. Шунинг учун жамоа тарикасида облигацияларни куп микдорда сотиб олиш уларга булган талабни оширади ва нархнинг ошишига олиб келади. Облигациялар нархининг ошиши фоиз ставкаларини пасайтиради. Масалан, йиллик нормаси 50 сумлик фоиз ставкасига эга булган облигациялар энди 2000 сум булсин.
50 сум/ 2000 cум = 2,5%
Юкорида куриб утилган мулоxазаларни умумлаштириб шундай хулосага келамизки, биринчидан облигациялар нархи ва фоиз ставкалари тескари богликга эга, иккинчидан пул бозоридаги номувозанат xолат облигациялар нархининг узгаришига ва у оркали фоиз ставкасининг узгаришига, учинчидан фоиз ставкаларининг узгариши инсонларнинг пулни саклашга тайёрланишига таъсир килади, туртинчидан, инсонларнинг пулни саклашга тайёргарлигининг узгариши пул бозоридаги мувозанатни тиклайди ва бешинчидан мувозанатли фоиз ставкаси таклиф килинаётган ва талаб килинаётган пуллар микдорини тенглаштиради.
Юкори даражали фоиз ставкаси инвестиция ва истеъмол харажатларини камайтиради ва аксинча фоиз ставкаларининг пас даражаси инвестиция ва истеъмол харажатларини оширади. Ушбу вазиятларнинг иккаласи xам ишлаб чикариш, бандлик ва баxо даражаларига таъсир этади.



Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish