Жиззах политехника



Download 0,65 Mb.
bet95/99
Sana26.03.2022
Hajmi0,65 Mb.
#512230
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   99
Bog'liq
makroiqtisodiyot

Кискача хулосалар.


  1. Мамлакатлар уртасида иктисодий муносабатлар кучайган сари пул воситалари айирбошлаши xам тобора ошиб боради, узаро xисоб-китобларда номутаносиблик муаммолари пайдо булади. Буларнинг барчаси жаxон валюта тизимининг барпо этилишига объектив шарт-шароитлар яратади. Бунинг асосий максади эса мамлакатлар уртасидаги барча турдаги битимларни амалга оширишни тартибга солишдан ва шунингдек бу ишларни тезлаштиришдан иборат. Умуман олганда миллий валюта тизими базасида жаxон бозори ривожланиши таркиб топадиган ва давлатлараро келишувлар

билан мустаxкамланган халкаро валюта муносабатларини ташкил килиш шарти булган жаxон валюта тизими ташкил топар экан.

  1. Халкаро валюта ёки халкаро тулов-xисоб ва кредитлаш воситаларига жавоб бериши керак булган талаб уларнинг конвертирлашуви деб xисобланади. Валюта конвертирлашуви деганда уни бошка хорижий валюталарга алмашиш кобилияти тушунилади. Xозирги кунда эркин конвертирланадиган, кисман конвертирланадиган ва конвертирланмайдиган валюталар мавжуд экан.

  2. Давлат валюта курсларини баркарорлаштириш учун эxтиёт (заxира) лардан фойдаланиш, савдо сиёсати, валютали назорат ва ички макроиктисодий тартибга солиш усулларидан кенг фойдаланилади.

  3. Валюта курсларининг тебраниб туришларини “харид килиш лаёкатининг паретет” назарияси ёрдамида тушунтириб берилади. Бу назарияга кура курсли нисбатларни аниклаб бериш учун икки мамлакат истеъмол товарлари шартли “халтаси” баxоларни таккослашни талаб килар экан.

  4. Валюта курси бир мамлакат валюта баxосининг бошка мамлакат валютасида ифодаланишини билдиради. Валюта курсларининг иккита бир- бирига карама-карши вариантлари мавжуд, яъни миллий валюталарнинг бир- бирига айирбошлаш курси, талаб ва таклиф билан аникланадиган эгилувчан ёки сузиб юрувчи валюта курслари тизими ва кайд килинган валюта курслари тизимларидан иборат.



Мавзуга оид тестлар:



  1. Ўзбекистон Республикаси ташқи иқтисодий фаолиятининг асосий принциплари:

А) барча давлатлар билан ўзаро манфаатли ҳамкорлик;
Б) барча хорижий юридик ва жисмоний шахслар билан ўзаро манфаатли ҳамкорлик;
В) Томонлар тенглиги;
Г) Ташқи иқтисодий муносабатларда шерикларнинг ички ишларга аралашмаслиги;



  1. Ўзбекистон экспортининг асосий қисмини нима ташкил этади? А) Пахта толаси;

Б) Ёқилғи; В) Олтин;
Г) «а», «б» вариантлар.



  1. Иқтисодий интеграция нима?

А) ИТТ таъсирида ҳалқаро меҳнат тақсимоти;
Б) Бир қанча давлатлар хўжаликларининг яқинлашуви;
В) Халқ хўжалиги мажмуининг ривожланиши, ишлаб чиқаришнинг байналминаллашуви, иқтисодий ва социал тараққиёт;
Г) Халқаро мажмуаларнинг ташкил топиши.



  1. Экспорт деганда нимани тушунасиз?

А) Товар ва хизматларни хорижий мамлакатларга сотиш; Б) Товар ва хизматларни хориждан келтириш;
В) Фақат товарларни сотиш; Г) «А», «Б» вариантлар тўғри.



  1. Импорт товарларга солиқ солишдан мақсад нима? А) Импортни рағбатлантириш;

Б) Экспортни рағбатлантириш;
В) Ички бозор баҳоларини ошириш; Г) Миллий иқтисодни ҳимоя қилиш.



  1. Ўзбекистон Республикаси БМТ га қачон аъзо бўлган? А) 1992 йил 2 март;

Б) 1991 йил 18 ноябрь;
В) 1992 йил 8 декабрь;
Г) 1992 йил 20 сентябрь.



Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish