Жиззах политехника институти


Н А З О Р А Т У Ч У Н С А В О Л Л А Р



Download 0,61 Mb.
bet11/45
Sana23.02.2022
Hajmi0,61 Mb.
#127341
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   45
Bog'liq
мехнатни мухофазасиМ.М

Н А З О Р А Т У Ч У Н С А В О Л Л А Р :



  1. Узбекистон Республикасининг Мехнат кодекси качон тасдикланган ва неча булимдан ва боблардан иборат?

  2. Аёллар ва ёшлар мехнати учун кушимча кафолатлар нимадан иборат?

  3. Дам олиш вакти тугрисида маълумотлар беринг.

6 – М А Ъ Р У З А


МАВЗУ: МЕХНАТ ГИГИЕНАСИ ВА ИНСОН ФИЗИОЛОГИЯСИ.



  1. Мехнат мухофазасига булган физиологик талаблар.

2. Ишлаб чикариш холатининг омиллари.

Мехнат гигиенаси – тиббиёт фанининг бир кисми булиб, иш шароитларининг инсон соглигига ва иш коибилиятига таъсирини урганади, шунингдек, мехнат шароитларини согломлаштириш хамда ишлаб чикаришни юксалтиришга йуналтирилган санитария-гигиена, олдини олиш ва даволаш тадбирларини ишлаб чикади.


Мехнат шароитлари мехнат килиш жараёнини, яъни бажарилаётган ишларнинг жадаллигини иш давомида киши гавдасининг холати, асбобларнинг психологик зурикиш даражаси, организмдаги баъзи органлар зурикишини белгиловчи киши харакатининг характери ва атроф-мухитнинг ахволига караб аникланади. Мехнат мухофазасига булган физиологик талабларда мехнат жараёнлари таъсирида инсон организмида руй берадиган узгаришлар хам хисобга олинади. Тери – инсон танасининг ташки копламаси булиб, уни турли механик шикастланишлардан саклаб, тана хароратини бир маромда булишини таъминлаб туради.
Балогат ёшидаги киши 18-20 С хароратда енгил жисмоний мехнат килганда суткасига уртача 11340 жоул иссиклик сарфлайди, шулардан ташки мухитга – 3498 Ж, терлаганда – 2343 Ж, ички орган ва мускулларнинг ишлаши учун – 214 Ж, ошкозонга тушаётган овкатни иситиш учун – 178 Ж, ва нафас чикарганда – 147 Жоул иссиклик сарф булади. Агар тана хароратининг узгариши натижасида организмдаги иссиклик бериш мароми бузилса, одам узини ёмон хис кила бошлайди.
Инсон учун куриш, эшитиш, нафас олиш, сезиш ва асаб системалари мухим омиллар хисобланади.
Одам нафас олганда упкага кираётган хаво таркибида кислород 21%, чикараётганда эса 16% ни ташкил килади. Зарарли моддалар билан ифлосланган хаво организм учун ута зарарлидир. Хид билиш каби сезги органлари билан киши хавонинг зарарли моддалар билан ифлосланганлигини аниклайди. Бу хидлар организмга узок муддат таъсир этиши мобайнида одамнинг сезиш кобилияти пасая беради.
Одамнинг асаб системалари организмдаги барча физиологик функцияларни бошкариб, уларнинг ташки мухит билан алокасини назорат килиб беради. Атроф-мухитдаги узгаришлар одамнинг физиологик рухий холатига таъсир утказа бошлайди. Мехнат килиш жараёнида одамни хис килиш, хаяжонланиш холатлари вужудга келадики, бу холатлар ишлаб чикариш шароитига караб кучайиб ёки аксинча, пассивлашиб боради.

Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish