Жамият ва оила. Жамият ва оила мохиятан бир-бири билан узвий боКлик. Оилада жамиятнинг туб мохияти уз аксини топади. Шу маънода, оилани кичик жамият дейиш мумкин. Хар бир жамият аъзоси оила баКрида вояга етади, ижтимоий муносабатларни узлаштиради ва инсоний фазилатларни намоён этади. Баркамол инсонни шакллантириш, уни хаётга, мехнатга тайёрлаш оиланинг мукаддас вазифасидир. Оилани мустахкамлаш жамият баркарорлиги ва кудратининг мухим шартидир. Шу боисдан хам давлат оилани уз химоясига олади.
Жамиятдаги маънавий-ахлокий мухитнинг соКломлиги куп жихатдан оилавий маданиятга боКлик. Оила кандай булса, жамият хам шундай булади. Оилада эр ва хотининг мавкеи, оилавий муносабатлар характери турли халкларда турличадир. Мамлакатимизда миллий мустакиллик йилларида маънавият сохасида амалга оширилаётган ислохотлар, аввало, оила кадриятларини, энг илКор анъаналарни тиклашга каратилгандир. Она ва аёл мукаддаслиги узбекона кадриятдир. Хадиси шарифда она ва аёлнинг мукаддаслиги туКрисидаги Коялар оилавий муносабатларни такомиллаштиришда мухим ахамиятга эга.
Улу² мутафаккирлар жамиятнинг маданий даражаси аёлнинг жамият ва оиладаги ахволи, мавкеи билан белгиланишини алохида таъкидлаганлар. СоКлом, баркамол авлод тарбияси куп жихатдан аёлнинг маънавий салохияти, билими, уддабуронлиги ва эркинлигига боКликдир. Мамлакатимизда кейинги йилларда амалга оширилаётган катор тадбирлар аёлнинг оила ва жамиятдаги мавкеи ва ролини кучайтиришга каратилгандир.
Оила муаммоларини илмий асосда урганилганлиги ва уларни окилона хал этишни уз олдига максад килиб куйган республика «Оила» илмий-амалий марказининг ташкил этилганлиги хам давлатимизнинг оилавий муносабатларини такомиллаштиришга алохида эътибор бераётганидан далолат беради.
Мустакиллик йилларида узбек тилига давлат тили макомининг берилиши, тилимиз хусусиятларига мос булган янги алифбога утиш унинг мавкеини ошириш ва янада ривожлантиришда мухим ахамият касб этди. Бу эса, уз навбатида, ижтимоий ривожланишга ижобий таъсир курсатди.
Давлатнинг жамият хаётидаги урни ва ахамияти. Давлат – жамиятни бошкариш, тартибга солиш, ижтимоий баркарорликни таъминлашга каратилган алохида бир муассасадир. Давлат умуминсоний кадрият, инсоният маънавий тараккиётининг мухим ютуКидир.
Жамият маънавий салохиятининг юксалиб бориши билан сиёсий бошкариш шакллари ва усуллари хам такомиллашиб боради.¤згарган тарихий шароитда давлатнинг мохияти, мазмуни ва вазифаларига янгича ёндашиш зарурати вужудга келади. Мустакиллик йилларида миллий давлатчилик анъаналарининг тикланиши билан давлатнинг ташкилотчилик, бош ислохотчилик фаолияти янгича мазмун ва ахамият касб этди.
Президент И.А. Каримов томонидан ишлаб чикилган тараккиётнинг узбек модели концепциясининг амалга оширилишида давлат хал килувчи урин тутади. Мамлакатимизнинг сиёсий, хукукий хаётида амалга оширилаётган туб ислохотлар сиёсий бошкарувни янада такомиллаштиришга, юртимизда хукукий демократик жамият барпо этишга, кучли давлатдан кучли жамиятга утишга каратилгандир.
Жамият хаётида турли жамоалар, ташкилот ва уюшмалар хам фаолият курсатади. Уларни шартли равишда давлат ва нодавлат ташкилотларига ажратиш мумкин. Уларга сиёсий партиялар, сиёсий харакатлар, касаба уюшмалари, ёшлар уюшмалари, турли жамКармалар, хотин-кизлар ташкилотлари, фахрийлар уюшмаси, махалла кумиталари ва бошкалар киради. Мамлакатимизда амалга оширилаётган барча ислохотлар инсон салохиятини янада юксалтиришга, юртимизда фукаролик жамиятини барпо этишга каратилгандир.
Фукаролик жамиятини барпо этиш
Do'stlaringiz bilan baham: |