Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

Д авоси. Ж агнинг ўткир йирингли периоститини комплекс д а­
волаш зарур: йирингли ўчоқни кесиб очиш; ва консерватив 
(ме- 
дикаментоз) даво. Ж аг ўткир периостита ривож ланиш ининг бош- 
лангич босқичида (ўткир сероз периостит) тиш бўш лигини очиб, 
канални тозалаб, ҳосил бўладиган ажралмага йўл очиб кўйилса на- 
тиж а яхши бўлади. Й ирингли периоститда эса, инфекция манбаи 
ҳисобланган тиш олиб таш ланади.
Кўпчилик касалларда жагнинг ўткир йирингли периостита 
амбулатор ш ароитида даволанади, айримларга -стац и о н ар даво 
ўтказилади.
Уткир йирингли периоститда операция маҳаллий ўтказувчан 
ёки инфильтрацион анестезия остида ўтказилади. Инфильтрацион 
анестезия ингичка игна ёрдамида қилиниб, огриқсизлантирувчи 
эритм а ш иллик парда остига игна орқали оҳиста киритилади ва 
мўлжалланган кесма чизиги бўйича тўқималар инфильтрация 
килинади. И гнани йирингли бўш лиққа киритмаслик лозим. Бемор­
ларни дори-дармонлар бериб тайёрлаш яхши натижа беради. А й­
рим беморларда операция наркоз остида килинади.
Агар йирингли ўчок огиз дахлизи соҳасида жойлаш ган бўлса, 
кесма ўтув бурмаси бўйлаб бутун инф ильтрат узунлигида ш иллик 
ости тўқимаси ва суяк усти пардасида ўтказилади.О датда кесма 
узунлиги сабабчи ва икки ёнидаги тиш лар соҳасида ўтказилади. 
Ж арохат четларининг ёпиш иб қолмаслигининг олдини олиш ва 
йиринг окиш ини таъминлаш учун ярага юпқа резина (қўлкоп)нинг 
энсиз тизимчаси зичланм асдан киритилади.
Йирингли ўчоқ юқори жагнинг дўнгги суяк усти пардаси ос­
тида ж ойлаш ганда кесма юқори жаг молярлари соҳасидаги ўтув 
бурма бўйича қилиниш и лозим, лекин яллигланиш ўчогини ёриб 
очиш учун распатор ёки тарновсимон зонд билан кесмадан суяк 
бўйлаб юқори ж агнинг дўнгги йуналишида, оркага ва ичкарига 
ўтиш керак. Қозиқ тиш чукурчасида жойлаш ган жаг периоститида 
хам йирингли ўчоқ ана шу усулда ёриб очилади.
Пастки ж агнинг тил томон периоститидаги яллигланиш 
ўчогини, инф ильтрат энг кўп шишиб чиққан жойда, альвеоляр
114


ўсиқнинг 
ш иллиқ пардасини 
суяккача 
кесиб 
очиш
тавсия 
қилинади. Т арновсим он зонд билан суяк сатҳи бўйлаб пастга караб 
ўтилади ва суяк усти пардаси суриб қўйилиб, йирингга йўл очиб 
берилади.
Танглай абсцессида кесм а тўқим алар энг кўп ш иш ган соҳада 
килинади, бунда альвеоляр ўсик асосидан бир оз чекиниб, ёки 
танглайнинг ўрта чизиғига, 
параллел 
ҳолда чекинилади ва 
суяккача кесилади. Кейин ж арроҳлик ярасига ю пқа (кўлкоп) рези- 
нанинг сербар тизим часи киритилади, бу, ж ароҳат четларининг 
ёпиш иб қолм аслигига ва йирингнинг тўсиқсиз оқиб кетиш ига им- 
кон беради. Йирингли ўчок деворидан учбурчак ш аклидаги ш иллик 
парданинг кичик лахтаги 
кесиб олиб таш ланади, кесиб олиб 
таш лаш яхш и натиж а беради, бу йирингнинг бирм унча эркин оқиб 
кетиш ини таъминлаб беради.
Я ллигланиш жараёни пастки ж аг ш охининг 
ички сатҳида 
бўлса, кесма ретром оляр соҳада (танглай-тил ёйчаси асосида) су­
яккача килинади, распатор билан ж агнинг ички сатҳига ўтилади, 
йирингнинг яллигланиш ўчогидан оқиб кетиш и таъминланади.
Ж араён пастки ж аг ш охининг таш қи сатҳида бўлса, вестибу­
ляр томондан иккинчи ва учинчи катта озиқ тиш лар сохасида кия 
қилиб суяккача кесилади, распатор билан суяк усти пардаси ости- 
дан пастки жаг бурчаги йуналиш ида чайнов м уш аги таш қарига су- 
рилади, ичкарига ўтилади. Ў чоқ очиб ж ароҳатга дренаж учун ал- 
батта резина тизим часи чукур қилиб киритилади. Бундай операция 
наф бермаса, 
кейинги суткада беморни 
касалхонага ётқизиш , 
операцияни таш қаридан килиш лозим бўлади. Йирингли ўчоқ очиб 
кўйилгандан кейин беморга огизни калий перманганатнинг кучсиз 
эритмаси, ёки 1-2% натрий гидрокарбонат эритм аси билан чайиб 
туриш , ш унингдек ж ароҳатни этакридин лактат ёки ф урациллин 
билан 
ювиб 
таш лаш
мақсадга 
м увоф иқ 
бўлади. 
Абсцесс 
бўш лигини оксациллинли дим ексид эритм аси (50мл дистилланган 
сув) билан ювиш ва ж арохатга 15 м ин.давом ида 40% ли димексид 
линиментини аппликация қилиш яхш и натиж а беради.
А гар 
инфекция 
м анбаи 
ҳисобланган 
тиш
емирилиб, 
ф ункционал ёки эстетик қимматини йўқотган бўлса, суяк усти 
пардаси остидаги йирингли ўчокни очиш билан бир вақтда уни 
олиб таш лаш лозим. Бу, йирингли ўчоқни бартараф этиш га ва 
яллигланиш аломатларини бир қадар тезроқ йўқотиш га ёрдам 
беради. Баъзан операциянинг техник кийинчилиқлари борлиги, ёки
115


беморнинг аҳволи қониқарли бўлмагани туфайли тиш ни олиб 
таш лаш кейинроққа қолдирилади. Бош ка ҳолларда, тиш сақлаб 
колинади: унинг бўш лиғи очиб қўйилади ва кейин сурункали 
периодонтитга хос консерватив даво килинади.
У ткир йирингли периоститни дори-дармонлар билан даволаш
сульфаниламид препаратлари (норсульфазол, сульфадиметоксин, 
сульфадимезин ва бош қ.) тайинлаш дан, пиразолон ҳосилалари 
(анальгин, амидопирин, фенацетин ва бошқ.), ш унингдек уларнинг 
комбинациялари, кальций препаратлари. витаминлар суткасига 2 
ёки 3 г.дан(поливитаминлар, витамин С.) бую риш дан иборат.
Бемор 
операциядан 
кейинги 
кун 
кўздан 
кечирилиб, 
яллигланиш даражаси аникланади ва жоиз бўлса қўшимча даво 
тайинланади.
Ж агнинг 
ўткир 
йирингли 
периоститида 
яллигланиш
аломатларига 
тезрок 
барҳам 
бериш 
учун 
йирингли 
ўчок 
очилганидан 
кейин 
2-Знчи 
кун 
физиотерапевтик 
даволаш
усуллари: ёруглик-иссиқлик билан даволаш (соллюкс-лампа), 
антисептик ёки дезодорацияловчи эритмалардан илик ванначалар, 
суртма дори богламлари (Дубровин бўйича, вазелинли, 20% ли 
камфора 
мойи, 
облепиха, 
наъматак 
мойи), 
УВЧ, 
СВЧ, 
флю ктуоризация, гелий-неон нурлари билан лазер терапияси 
тайинланиш и 
лозим. 
Ҳ ам да 
даволаш
физкультураси 
олиб 
борилиш и максадга мувофиқ.
Кўпчилик ҳолатларда яллигланиш ҳодисалари тез орада (2-3 
кундан кейин) камайиб боради. Агар яллигланиш ходисалари 
камаймаса, 
2-Змарта 
новокаин 
ёки 
тримекаин 
блокадаси 
ўтказилади. Бунда теридаги яллигланган тўкималар атрофи 0,25- 
0,5% ли тримекаин ёки новокаин эритмаси билан 40-50 мл 
микдорда 
фурациллин, 
ферментлар 
қўшиб 
инфильтрация 
килинади.
М адори куриган баъзи беморларга, ш унингдек яллигланиш
ходисалари 
зўрайиб 
борувчи 
ш ахсларга 
антибиотиклар 
тайинланади. Йирингли ўчокни кесиб очиш (бирламчи жаррохлик 
иш лови бериш) антибиотиклар билан даволаш нинг зарурий шарти 
ҳисобланади. П оликлиника ш ароитида таъсир кўрсатиш доираси 
кенг бўлган антибиотиклар (тетрациклин, террамицин, олететрин, 
оксациллин ва бошқ.) ни 5-6 кун мобайнида суткасига 5-6 маҳал 
100000 ТБ мушаклар орасига юбориш максадга мувофиқ бўлади.
116



Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish