Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

К линик манзараси. Ж агнинг ўткир йирингли периостита 
клиник манзараси хилма-хил бўлиш и ва этиологик, патогенетик 
омилларига яллигланиш ж араёнининг жойлаш уви ва кўламига 
боглиқ бўлади. Кўпрок жагларнинг вестибуляр сатҳидаги суяк ус­
ти пардаси зарарланади. Бундай ҳолларда беморлар огриққа, юз 
юмшок тўкималари ш иш увига, умумий аҳволнинг ёмонлашувига, 
тана 
ҳароратининг кўтарилиш ига, бош огрикка, холсизлик, 
уйкунинг бузилганлигига ш икоят қиладилар. Дастлаб огрик ва 
шишув унча кўп бўлмайди, кейин тезда, 2-3 кун мобайнида 
зўраяди.О грик баъзан бутун жагга таркалади, уч шохли асаб 
тармоклари бўйича кулоққа, чакка ва 
кўзларга таркалади. 
Иссиқлик муолажалари таъсири остида огрик кучаяди, совуқ эса 
огриқни бир оз камайтиради.
Бемор 
кўпинча 
огрикнинг 
аввал тиш 
соҳасида 
пайдо 
бўлганлигини, 2-3 кундан кейин эса, тўқималарнинг шишиб 
чикканлигини айтади. Ю зда шиш пайдо бўлганда, тиш даги огрик 
анча камайган бўлади.
Уткир йирингли периоститда беморларнинг умумий аҳволи 
қониқарли. айримларда ўртача огир бўлади. Тана ҳарорати 37,5- 
38°С атрофида кўтарилган бўлади, лекин у баъзан 38,5-39()С гача 
етиши мумкин. Ж агдаги огрик ва юзага келадиган заҳарланиш 
натижасида умумий холсизлик, иш таха йўқолиши, уйқусизлик 
кузатилади.
Альвеоляр 
ўсиқ 
ёки 
жаг 
танасининг 
ўткир 
йирингли 
периоститда огиз дахдизи тараф идан ва жаг атрофидаги юмш ок 
тўкималар 
сохасида 
яллигли 
шиш 
пайдо 
бўлади. 
Унинг 
жойлаш уви инфекция манбаи ҳисобланган тиш га боғлиқ бўлади. 
Чунончи, 
юқори 
кесувчи 
тиш лардаги 
йирингли 
жараёндан 
ривожланган периоститда бурун каноти ва тубига ўтиб, юқори 
лабнинг анчагина шишиб чиқиши кузатилади. Катталаш ган лаб 
кескин олдинга бўртиб чиқиб туради. А гарда инфекция юқори 
қозик тиш ва юкори кичик озиқ тиш лардан тарқалса, йирингли 
ўчоқ альвеоляр ўсиқ қозиқ тиш чуқурчаси соҳасини эгаллайди.
HO


Бунда коллатерал шиш ю знинг ўрта 
ва пастки учдан бир 
қисмини камраб олади. Л унж, ёнок соҳаси, пастки ва кўпинча 
юқори қовоқ тўқималари шишади. Ю кори катта озиқ тиш ларидан 
ривож ланган ўткир йирингли периоститда шиш лунж, ёноқ, қулок 
олди соҳаларига баъзан пастки ковокка ҳам таркалади.
У чинчи юкори катта озиқ тиш инфекция манбаи бўлиш и 
мумкин ва периостит юқори г\ж ағнинг дўнгча соҳасида пайдо 
бўлади. Ю зда шиш одатдагидан кўра кечрок пайдо бўлиб, лунж ва 
чакка соҳасида жойлаш ади.
П астки кесувчи тиш лар сабаб бўлган ўткир йирингли 
периостит учун пастки лаб, ияк соҳаси ва ияк ости соҳаси шишиб 
чикиш и хосдир. Инфекция қозик тиш ва кичик озик тиш лардан 
таркалганида лунж нинг пастки кисмида, жаг ости учбурчаги ва 
огиз бурчагининг коллатерал шиши пайдо бўлади.
П астки 
жаг 
катта 
озик 
тиш лар 
соҳасидаги 
йирингли 
периоститлар лунж, 
пастки жаг ости ва кулок олди чайнов 
сохасининг коллатерал ш ишуви билан намоён бўлади. Ж араён 
пастки ж аг ш охининг суяк усти пардасига таркалиш и чайнов ва 
м едиал канотсимон м уш акларнинг яллигли инф ильтрациясини 
келтириб чикаради, бу уларнинг яллигли контрактурасига олиб 
келади (1,11 даражалари).
Ж агнинг ўткир йирингли периоститида огиз даҳлизида 3-5та 
тиш оралигидаги альвеоляр ўсиқ, ўтув бурмаси ва лунж ш иллик 
пардаси гиперемияси ва ш ишуви билан кузатилади. Ўтув бурмаси 
яллигланиш инфильтрати ҳисобига саёзланади ва силликланади 
ҳамда 
пайпаслаб 
кўрилганда, 
огрикли 
дифф уз 
инфильтрат 
аниқланади.
Я ллигланиш ж араёни натиж асида хосил бўлган йиринг 5-6 
кун давом этган суяк усти қобигини 
емиради ва ш иллик парда 
остига 
ёриб 
чикади. 
О грик 
анча 
камаяди. 
Ўтув 
бурмада 
чегараланган шиш ю зага келади. Ш иллик парда остида тўпланган 
йиринг унга саргимтир туе 
беради, 
пайпаслаб кўрилганда, 
билқиллаш белгиси аниқланади. Й иринг ўз ўзидан огиз бўш лигига 
ёрилиб куйилиш и мумкин, ш ундан кейин огрик босилади ва 
яллигланиш белгилари кам айиб боради.
П астки жаг альвеоляр ўсикнинг тил сатҳи том онидаги ўткир 
периостит коллатерал ш иш ва пастки ж аг ости учбурчагидаги 
лим ф а тугунларининг катталаш ганлиги билан намоён бўлади. 
Баъзан лунж сохаси тўқим аларининг сезиларли бўлмаган ш иш уви
i n


кайд килинади. Оғиз бемалол очилади, лекин айрим касалларда 
медиал қанотсимон муш акнинг яллиғланиш га жалб этилиш и 
муносабати билан оғиз очилиш и оғриқли ва чегараланган бўлади.
А львеоляр ўсиқ тил сатҳидаги пастки ж аг периоститида бемор 
ютиниш да ва гаплаш иш да оғриқ сезади. Кўздан кечирилганда 
жагнинг ички сатҳи бўйлаб суяк усти пардасининг ш ишганлиги
пайпаслаб кўрилганда огрик кайд килинади. Ш иллик 
парда 
ш ишуви ва қизариш и (гиперемия) тил ости бурмасида, жаг-тил ва 
танглай 

ютқин 
ёйларида 
кузатилади. 
Тил 
ҳаракатлари 
кийинлаш ган ва огрикли бўлиб қолади, огиз очиш чекланади ва 
огрикли бўлади.
Ю қори жаг альвеоляр ўсигининг танглай томондаги ўткир 
йирингли периоститида (танглай асбцесси) ю зда ўзгариш лар 
бўлмайди. Қаттиқ танглайда шиш юзага келади, у тез орада ярим 
шар ёки овал ш аклида бўртиб чиқади. Танглайда шиллик ости 
қатлам бўлмагани учун яллигланиш ш ишуви унча катта бўлмайди. 
Йиринг ўчоги катталаш иб танглай кўндаланг бурмаларининг 
силлиқланиб кетиш ига олиб боради. 
Пайпаслаб кўрилганда 
инфильтратнинг марказий бўлимида юмшаш аникланади. Катта 
озик тиш лар сабаб бўлган танглай абсцессининг ривожланиш и 
яллигланиш ш иш нинг каттик танглайдан ю мш ок танглайнинг 
ш иллик пардасига, танглай-тил ва танглай-ю ткин равокчаларига 
таркалганлиги билан намоён бўлади, бунинг оқибатида ютинишда 
огрик пайдо бўлади.
Қ аттиқ танглайнинг суяк усти пардаси остида йирингли 
экссудатнинг 
тўпланиш и 
ю м ш оқ 
тўқималарнинг 
суякдан 
ажралиш ига олиб боради. Бу кўпинча пульсацияловчи гаплаш ганда 
ва овқат еганда кучаядиган огриқ билан кечади. Касаллик 
бош ланганидан бир хдфта ва бундан кўра кўпроқ вақтдан кейин 
йирингли бўш лиқ ёрилиб, йиринг огиз ичига қуйилади
Ж аг ўткир йирингли периостита бўлган касалларда кон 
текш ириб кўрилганда, лейкоцитлар сонининг 10,0-12,0 10 /л гача 
кўпайиш и сезиларли нейтрофилез (70-78 фоизгача) кайд килинади.
А йрим беморларда лейкоцитлар сони 8-9 
10 /л, айрим
ҳолларда 4,0-5,0 
109/л 
гача бўлиш и 
мумкин 
(лейкопения).
Беморларнинг аксариятида ЭЧВ меъёрида колади, баъзан соатига 
15-20 мм гача, айрим касалларда соатига 50-60мм гача ортади. 
Касаллик динамикасида ЭЧВ ортиш и операциянинг етарлича 
бўлмаганлигини, 
ёки 
иккиламчи 
кортикал 
остеомиелит
112


ривож ланганини кўрсатиш и мумкин. С ийдикда деярли ўзгариш лар 
бўлмайди, фақат айрим касалларда оксил изларидан то 0,33 г/л гача 
топилади ва лейкоцитлар кўриш 
м айдонида 10-20 микдорда 
кузатилади, 
рентгенограмм ада 
ж аг 
суягида 
ўзгариш лар 
кузатилмайди.

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish