Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси


Xap  хил ҳужайралар ш улар қаторида кубик эпителиал хужайралар  ҳам кузатилади. Даволаш



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet147/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

Xap 
хил ҳужайралар ш улар қаторида кубик эпителиал хужайралар 
ҳам кузатилади.
Даволаш . Гипосаливация ва ксеростомияни даволаш да ўзига 
хос қийинчилиқлар бўлади улар касалликни келиб чикиш ини аник 
бўлмаганлиги билан боғлиқ бўлади. А сосий касаллик аниқланиб 
унинг давоси бош лангунча симптоматик медикамёнтоз даво 
ўтказилади.
Касалликни бош лангич даврида сўлак безини фаолиятини ку- 
чайтириш максадида калий йодини электрофорез ёки гальваниза­
ция ўтказилади (ҳар куни жами 30 процедура) Касаллик авжга 
чиққан ва ривож ининг сўнги (утаезган) даврида, сўлак бези 
соҳасига новокаин эритмаси билан блокадалар (хафтасига 2 марта 
жами 10 процедуры) ва KJ гальванизациясини ўтказиш керак, га- 
лантамин 0,5% эритмаси I мл 30 марта буюрилади. М аҳаллий даво 
сифатида огиз ш иллик пардасини лизоцим эритмаси, усимлик 
ёгларини 
с у р и т и ш
тавсия килинади.
Ш егрен касаллиги ва синдроми
Ш вед офталмологи H.S.Sjogren 
биринчи бўлиб бир вақтда 
таш ки секреция безлари - кўз ёш, сўлак, тер ва ёг безларини 
етиш мовчилик белгилар йигиндисини симптомкомплексини ёзган 
ва шунин учун бу касаликка уни номи берилган.
Бугўнги кунда ички медицинада бу жуда катта муаммолардан 
хисобланади чунки касаллик аутоиммун ва неопластик ўзгариш лар 
билан кечади.
Ш егрен синдроми ревматоид артрит, кизил тери сили, скле­
родермия каби касалликлар гуруҳида учрайди.
Аммо охирги йилларда Ш егрен синдромини систематик ка- 
салликки алокаси бўлмаса, алохида бир нозологик шакл сифатида 
курилмокда.
236


К асаллик келиб чиқиш сабаблари. Ш у даврга аниқ эмас. 
Бази ф икирларга кўра касаллик ривож ланиш ига инфекция, эндок­
рин, иммун ва вегетатив нерв тизим ларни бузилиш и сабаб булади.
Охирги м аълумотларга Караганда Ш егрен касаллигини келиб 
чиқиш ида генетик моилликка аҳам ият берилмокда. Чунки бир ои- 
лада она ва кизида, эгизақларда баробар бир вақтда, кизил тери си- 
ли ва Ш егрен касаллиги учраш и далил бўла олади.
Бош қа бир фикир бу им м унологик тизим ни етиш мовчилиги, 
хусусан T- супрессор лимф оцитларни периферик конда камаиш и E 
хелперларни активлигини ош иш ига ва В лим ф оцитларни сурунка­
ли равиш да кўзгалиш ига олиб келади. 
.
Ш егрен касаллигида гипергамм а ва гиперальф а -2- глуболи- 
немия бўлиш и аниқланган.
Текш ирувларда 
аниқланган 
генетик 
ва 
иммунологик 
ўзгариш лар айрим вирус касалликларига (Э пстайн Барр, герпес, 
идентификация қилинмаган ретровирус) ўхш аш лигидан Ш егрен 
касаллини ривож ланиш ида вирусни аҳамияти бор дёган фикир бор.
Бу касалликни кўпроқ аелларда ва айнан климактерик даврда 
учрагани учун Ш егрен касаллигини ривож ланиш ида жинсий гор- 
монларни ақамияти бор дёган фикирга далил бўла олади.
Яна бир сабаб бу эмоционал стресс. М алумки эмоционал 
стресс гормонал тизимда (гипофиз, буйрак усти бези, калқонсимон 
без ва бош қа ички секреция безлари) катта ўзгариш лар чақиради 
(айниқса кексаларда ва климактерик даврдаги аелларда). Эндокрин 
безларни фаолиятини бузилиш и организмни компенсатор ва адап- 
тив имкониятларини сусайтиради ва арзигулик бўлмаган стресс 
қам салбий таъсир килади ва касалликни ривож ланиш ига сабаб 
бўлади.

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish