Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet144/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

С ўлак тош и касаллиги
Сўлак безини тош касаллиги (сиалолитиаз, калкулез сиалоде­
нит) деганда сўлак йўлларида тош хосил бўлиш и туш унилади. К а­
саллик эркак ва аелларда деярли баробар, хамма ёш да учрайди.
К асаллик ривож ланиш и. Тош ҳосил бўлиш и сабаблари охи- 
ригача аникланмаган. М одда алмаш уви айникса кальций минерал 
тўзлар ичида алмаш увини бузилиш и, гипо-авитам иноз (А витами- 
ни етиш м овчилиги) безни секретор ф аолиятини бузилиш и ва су­
рункали яллигланиш и сабаб бўлиш и аниқланган. Тош асосан катта 
сўлак безлари кулок олди, жаг ости сўлак безлари ва ш у безларни 
чиқарув йўлларида ҳосил бўлади.
Тош ларни катталиги ва ш акли хилм а хил бўлади. Без ичида 
хосил 
бўлган 
тош лар 
думарок, 
усти 
гадир-дудур, 
сўлак 
йўлларидаги чўзик ва ўтиш силлиқ бўлади.
К линик к еч и г’и. Сўлак тош кагзллиги кечиш ида уч давр аж ­
ратилади: бош лангич 
линик белги. ари намоён бўлмасдан, яши- 
рин кечаетган), ривож ланган ва тез қайталанувчи сурункали сиало­
денит дав рва утаезган сурункали яллигланиш .
Касалликни бош лангич даври ёки яш ирин даври деб аталиш и- 
га сабаб тош хосил бўлганлигига карамай бемор бирон бир ш икоят 
килмайди. Тош тасодифан, тиш ва ж агларни бош ка сабаблар би­
лан рентгенологик текш ирув ўтказилганида аниқланиш и мумкин.
Тош касаллигига хос бўлган биринчи ш икоят бу сўлак 
чиқиш ини сустлиги. Тош сўлак йўлларда ж ойлаш са сўлакни 
чиқиш ига йўл бермайди.
О гизга бирон ёгулик олиш билан сўлак чикиш и кўпаяди ва у 
без ичидан бемалол чиқиб кета олмайди, ш иш ади ва огриқ пайдо 
бўлади (сўлак коликаси). Бир неча дакикадан сўнг бу холат ўтади, 
аммо яна овқатланиш билан кайталанади.
Бу холатда 
безни пайпаслаганда шиш ю мш ок ф акат бир 
кисм ида тош жойлаш ган каттиқлик аникланади. Икки барм ок ора­
сига олиб сўлак йўлини пайпаслаб курганда пастки ж аг ости ёки
231


кулоқ олди сўлак безларини чикарув йўлларида ед жисим (тошга) 
хос бўлган қаттиклик сезиш мумкин. Оғиз бўш лиғида сўлак 
йўлини 
очилиш
ж ойида 
ш иллик 
пардада 
ўзгариш
одатда 
бўлмайди.Н айичига зонд киритилса олди ёки ўрта кисмида ж ой­
лаш ган тош га кадалиш мумкин.Агарда касалик бош лангич даври- 
да аниқланиб тош олиб таш ланмаса ва уни ҳосил бўлиш ини олди 
олинмаса у кейини ривож ланган даврига ўтади.
Бу даврда сўлак тутулиш и белгиларидан таш кари сурункали 
сиалоденитни ўткирлаш уви намоён бўлади. Касалликни сиалоде- 
нитга хос белгилар билан бош ланиш ини сабаби узоқ вакг сўлак 
йўлида ҳосил бўлаетга тош атрофидан сўлак тўлик бўлмаса ҳам 
ўтиб туради ва сўлак коликаси бўлмайди.
Беморлар одатда тусатдан сўлак безида шиш ҳосил бўлганига, 
овкатланганда шиш катталаш ганга, тана ҳарорати кўтарилиш ига, 
умумий холсизликка ш икоят килади. Бемор таш ки кўриниш ида 
кулок олди, ёки пастки ж аг ости соҳасида бир томонлама шиш, 
пайпаслаб катталаш ган, огриқли сўлак безини аниклаш мумкин. 
Гоҳида сўлак бези атрофидаги тўкималар яллиглангани (периадё- 
нит) кузатиш мумкин. Огиз ичига каралганда лунж, тил ости, тил 
жаг тармовчаси соҳаларида шиллик пардани кизариши ва шишган- 
лигини кузатиш мумкин. П айпаслаб сўлак йўлларини шишганли- 
гини ва йўгонлаш иб тасм.адай каттиқлаш ганини аниқлаш мумкин. 
Бундай вазиятда сўлак йўлида тош борлигини аниқлаш кийин. 
Ф ақат калинлаш ган ва ш иш ган сўлак йўлини бир қисмида бир оз 
огриқли жпйида тош ни тахмин қилиш мумкин. Сўлак безини ва 
чикарув йўлларини пайпаслаб укаланса найчадан ш иллик аралаш 
кую қ йиринг чиқиш и мумкин.
Касаллик ўткир даврида охиригача (тўзалгунча) даволанмаса 
утаезган сурункали даврга ўтади. Бу даврга хос белгиларидан бири 
бу сурункали кечаетган сиалоденит тез тез хуруж қилиб туруш и 
бўлади. Сўлак безини аста секин катталаш ганлиги. Пайпаслаганда 
без катталаш иб тўқимаси зичлаш ганлиги, огриқ йўқлиги, безни 
уколаганда сўлак бези найчасидан куюк ш иллиқсимон йиринг ара­
лаш ажралма чикиш и аникланади. Пайпаслаб сўлак чиқарув 
йўлини қалинлашиб, дагаллаш ганини (сиалодохит) кузатиш мум- 
кин.Пайпаслаш пайтида сўлак йўлини бир қисмида ўткир огриқли 
соҳа аниқланса у тош борлигини билдиради.
Ў тказиладиган текш ирувлар: Сўлак тош касаллигини тахмин 
қилинганда қўшимча ва махсус текш ириш лар бу: сўлак безини фа-
232


олллигини ўрганиш , сўлак кўп, кам чиқиш уни қую қлиги, ранги, 
таркибини ўрганиш . Цитологик текш ирувларда сўлак таркибидаги 
ҳужайраларни 
микдори 
ва 
ш аклига 
эътибор 
килинади. 
С ўртамаларда кўплаб дёғёнерацияга учраган нейтрофиллар, рети- 
куло эндотелий ҳужайралар, м акрофаглар м оноциглар, метаплазия 
ҳолатидаги цилиндрик эпителий ва бокал шаклли ҳужайраларни 
кўриш мумкин. Безни сўлак чикариш фаолияти сусайганда киприк- 
симон ҳуж айраларни кўриш мумкин. Сўлак йўлларида тош
бўлганида сўртам аларда кубик эпителиоцитлар пайдо бўлади.

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish