Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси


С ўлак безларини дистроф ик касалликлари



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet146/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

С ўлак безларини дистроф ик касалликлари 
(си алозлар,си алоаденозл ар)
Сўлак безлари организмда бўладиган барча физиологик 
ўзгариш лар (хомиладорлик, тугиш ,болани эмизиш , климакс ва 
бош қа холларда) ва патологик холатлар, хазим, эндокрин система- 
лар, асаб, қон, бириктирувчи тўкима касалликлари) ўзгариш лар би­
лан жавоб берадилар.
Сўлак безларидаги патологик ўзгариш лар билан биргаликда 
учрайдиган организмдаги касалликлар орасида генетик ўзвий 
богланиш борлиги тахмин килинади. Сўлак безларидаги дистрофик 
ўзгариш iap унинг катталаш иш ига, секретор ва чиқаруь фаолияти- 
ни бузилиш и билан кечади. Сиалозга сабаб бўлган умумий касал- 
ликни апиқлаш жуда кийип. Сабаби аниқланмаган беморлар дис­
пансер кузатувда бўлиш лари лозим.
Аммо бир гурух сўлак бези касалликлари белгилари борки 
уларни бош қа бир касаллик билан богланганлиги аниқ. Сўлак без­
ини фаолиятини бузилиш и билан боглик белгилардан бу гипер ва 
гипосаливация, М икулич синдроми, Ш егрен касаллиги.
Гиперсаливация (сиалорея, тиолизм) бу сўлакни кўп чикари- 
лиши. Сўлак кўп чиқиш га ҳар хил касалликлар сабаб бўлади. 
И.Ф .Ромачева ва В.В.А фанасьев такидлаш ича кўпсўлаклик стома- 
титлар, одонтоген яллигланиш касалликлар, ошкозон ва ун икки 
бармок ичакнинг яра касаллиги, глистлар, хомилодорлик тоқсикози 
ва кургошим билан захарланганда кузатилади. Паросимпатик нерв 
тизимини периферик ва марказий кисимларнни касалликлари қам 
рефлектор кўп сўлакликка сабаб бўлади. Кўпроқ бу ҳолат 
эркақларда учрайди. Бош мия ўсмаларида кўп сўлаклик диагно­
стик белги сифатида курилади. Гиперсаливация Паркинсон касал- 
лигида, эпидемик энцеф алитда \а м учрайди.
Айрим 
одамлар 
ноўрин 
кўп 
сўлак 
келишиги 
ш икоят 
киладилар. Сабаби сўлак меъёрда чиқаётган бўлса \а м бемор уни
234


тулук юта олмайди. У ндай ҳолатларда ю тиниш акти 
бузилган 
бўлиш и мумкин.
Гипосаливация (гипосиалия, олигоптиолизм , олигоспалия) 
капсўлаклик - сўлак чиқиш ини камаиб кетиш и кўп учрайдиган 
ҳолат, айрим ҳолатда сўлак жуда кам чиқиб оғиз қуриш игача ета- 
ди. Купсўлаклик базан ўтиб кетадиган ҳолат бўлиб ўткир юқумли 
касалликлар: ичкетар, қорин тиф и, эпидем ик гепатитда, овқат ха- 
зим тизими -су р у н к ал и гастрит, гепатохолецистит каби касаллик- 
ларда учрайди. К ам сўлаклик бази бир эндокрин касалликларда уч- 
райди: гипотиреоз, патологик гипогонадф изим , ф изиологик кли­
макс, авитаминозлар, кам қонлик, асаб касалликлари (цереброскле- 
роз.)
И .Ф .Ромачева ва В .В .А ф анасьев кам сўлакликни уч даврини 
ажратиш ади: бош лангич, клиник ривож ланган ва утаезган бу давр- 
лар камсўлаклини биринчи, иккинчи ва учинчи дараж асига тўгри 
келади.
Ксеростомияни бош лангич даврида айрим беморлар тил ва 
огиз бўш лиги ш иллик пардасида нохуш ликка ш икоят киладилар, 
аммо огиз куруш ига ш икоят килм айдилар. Базилар ухтин-ухтин, 
айникса гаплаш ганда огиз ш иллик пардасини куруш ига шикоят 
киладилар. Бемор огиз бўш лигига назар солганда сўлак камлигини 
кузатиш
мумкин. " тиллиқ 
парда 
меердагидай 
пушти 
рангда 
бўлиш ига сўлак кал. 
ини кўриш мумкин, сўлак найидан безни 
укалаганда тиник, етарли микдорда сўлак ажралиш ини кузатиш 
мумкин.
Сўлак безини ф аолиятини кучайтириш мақсадида пилокарпин 
огизга олинса чикарилаетган сўлак камлиги ва у меъёрни пастки 
чегарасида эканлигини аниқлаш мумкин. Ц итологик текш ирувлар 
билан сўлак еўртам асида керагидан кўп ясси ва цилиндрик эпите- 
лийни аниқлаш мумкин.
Ксеростомияни клиник авж олган (яккол кўринган) даврида 
беморларни доимий огиз куруш и, айникса овкат еганда, узок гап­
лаш ганда, эмоционал таранглик 
холатида кучаиш ига ш икоят 
киладилар. Огиз бўш лиги ш иллиқ пардасини кўриииш и одатдаги- 
дан пушти ранг, бир оз куригандай, сулай камлигини кайд этиши 
мумкин. Безларни пайпаслаб аранг бир икки томчи тоза сўлак олса 
бўлади. Сўлак суригмасини цитологик текш ирувда бокал шаклдаги 
ш иллик сақловчи хуж айралар пайдо бўлганлигиии ва сўлак қанча 
кам чикса уларни сони ш упча ош ганлигини кузатиш и мумкин.
235


Ксеростомияни ривож ининг сўнги (утаётган) даврида бемор 
доимий оғиз курушидан таш кари, овкат еяетганда ш иллик пардада 
оғрик, қўйиш аломатларига, айниқса аччик ва ш ур таом лар кабўл 
килганида куйчайиш ига ш икоят қилади. Сўлак безини укалаб би­
рон томчи сўлак чиқариб бўлмайди. Бундай беморларда катарал 
гингивит, глоссит, сурункали паренхиматоз паротит ва Ш егрен ка- 
саллигига хос белгиларни кузатиш мумкин.
Сўлак 
чикишини 
пилокарпин 
билан 
хам 
кучайтириб 
бўлмайди. Цитологик текш ирувда сўлак еуритмасида кўп микдорда 

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish