Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet126/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

М ахаллий даво. I !уфакчаларпи ёриш, дастлаб антисептиклар би­
лан 3-4 кун, кейинчалик яра битирувчи малҳамлар билан богламлар 
қўйиш.
7 Г»()1». Тиш чиқиши касалликлари
'I 
i i i h
чикиши апомалиялари қуйидаги касалликларни ўз ичига 
олади:
1. 
T h i i i
чикиши 
билам 
боглиқ 
бўлган 
яллигланиш
касалликлари 
(тиш 
қиГшн 
чикиши 
— ўгкир 
ва 
сурункали 
иерикоронарит).
2. 
Гишнинг 
I i o i y i p n
ж ойлаш иш и (тиш чиқиш вақтида 
силжш ail) -дистопиялаш ан тиш (тиш дистонияси).
210


3. Ж ағ суяги ёки ш иллик каватини тиш тўлик ёриб 
чикмаслиги (ярим ретенцияланган тиш).
4. Тўлик ш аклланган тиш нинг ж аг суяги ком пакт пластинка 
остида колиб чикмаслиги (тиш ретенцияси).
Тиш чикиш касаллиги кўпинча ”акл тиш ”и атроф ида бўлади.
П ерикоронарит - кийин чикаётган ёки ярим чиккан тиш
атроф идаги ю м ш ок тўким аларнинг яллигланиш и.
Э тиология ва патогенези.
Ў ткир ва сурункали перикоронаритнинг этиологик фактори, 
асосан огиз бўш лиги м икрофлораси хисобланади. П астки акл тиш и 
устини ўраб турган ш иллик каватли калпокча (капю ш он -ж а г
суягидан ёриб чикаётган тиш тож кисми устидаги суяк усти кобиги 
ва 
ш иллик 
парда) 
тўкималари 
остида 
микрофлоранинг 
ривож ланиш ига 
яхш и 
ш ароит 
мавжуд. 
О вкат 
қолдиклари, 
эпителий, 
ш иллик м оддалар 
бу 
ерга 
йигилиб, 
шу 
ердаги 
стрептококк, 
стаф илококк, 
таёкчасим он 
ш аклли 
ва 
анаэроб 
бактериялар учун яхш и м ухит бўлади.
П ерикоронит- бу чикаётган тиш атроф идаги тўкималарнинг 
яллигланиш идир. П ерикоронит патогенези м ураккаб хисобланади. 
Касаллик ривож ланиш и ҳакида бир канча фикрлар бор. Шу 
ф икрлардан бири - акл тиш и чикаётган вактда тиш тож и устидаги 
ш иллик парда ж ароҳатланади, эрозия ва яра ҳосил бўлади. 
\а л и й
им м унитет пасаяди. Кўпинча, акл тиш ин инг медиал д> оокчаси 
дастлаб чикади ва унинг атроф ида ҳосил бўлган сурункали 
яллигланиш ҳисобига, устидаги ш иллик пардада чандиқ тўкима 
ҳосил 
бўлиб, 
капю ш он 
остидан 
экссудатнинг 
чикиш и 
кийинлаш ади.
Яна бош ка фикр - пастки жаг анатом о-топограф ик хусусият- 
ларига асосланади. Ф ило- ва онтогёнез ж араёнида пастки жаг ки- 
чиклаш ади альвеоляр ўсик 
калталаш ади ва акл тиш га жой 
қолмайди.

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish