Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet125/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

П атологик анатом ия. Инфекция терининг сўргичсимон 
қатламида зардобли. зардобли-геморагик яллигланиш чакиради. 
Инфекция терининг лим ф а том ирларида кўпаяди, кон ва лимфа то- 
мирлар 
атрофида 
лимф оид 
ва 
ретикуло-гистиоцитар 
ҳужайралардан газак шаклланади. Ҳосил бўлаётган экссудат эни- 
дермисни ажратади ва фибринга бой иуф акчалар \о си л қилади. Бу 
иуфакчалар зардобли, зардоб-қои аралаш ва иирингли бўлнши 
мумкин. Агарда иуфакча ичидаги сую қлик атрофдаги клетчаткага 
тарқалса - флегмона билан асоратланиб. тўқималарда некроз юзага 
келиш и мумкин.
К л и н и к кеч и in и Инфекция терига туш ганидан бир неча со- 
атдан сўнг ёки 
4-5 кундан сўнг, ўткир яллигланиш бош ланади. 
Стрептококк токсини конга сўрилиш и билан. 
умумий касаллик 
белгилари намоён бўлади: ҳолсизлик, кам кувватлик, бош огриги
тана ҳарорати кўтарилиб 38°С ошади. К ейинчалик эт увиш ади, та­
на титраб, кақшаб огрийди. кўнгил айнаб қайд қилади, нафас олиш
қийинлаш ади. Огир ҳолатдаги беморлар алаҳсирайди.
209


Касаллик 
бош ланганидаи 
2-3 
кундаи 
сўнг, 
маҳаллий 
яллигланиш белгилари намоён бўлади. Юз териси айникса бурун 
атрофи, лунж ларда тери капалаксимон ш аклда кизаради ва ялтираб 
таранглаш ади. Я ллигланиш бўйин, кулок супраси, ковоклар ва 
бош нинг терисига таркалади. Ж араён огиз туби, халкум ва томокка 
тарқалса, аҳвол огирлаш ади.
Касаллик кечиши ва патоморфологик ўзгариш ларини хисобга 
олиб, эритематоз, эритематоз-буллёз, эритематоз-геморрагик, ге- 
моррагик-буллёз 
шакллари 
ажратилади. 
Сарамас 
кечиш ида 
гукималар некрозга учраши ёки флегмона юзага келиши мумкин.
Яллигланиш 
жараёни 
таркалиш ига 
караб 
енгил, 
ўрта 
O i 
ирликдаги ва огир ш аклларга бўлинади. Касалланиш нинг бир­
ламчи, кайталанувчи (кетма кет 1-2 йил ичида) кайта касалланиш 
(бирламчи касалликдан икки ва ундан куп йил ўтганидан сўнг) аж- 
ратилади.
I aiiixnc к ў й и ш . К асалликнинг ўзига хос кечиши уни бош қа 
яллигланиш касалликларидан кийинчиликсиз ажратиш имконини 
беради. Сарамаспи абсцесс, флегмона, лимф аденит юз венаси фле- 
биги каби касалликларидан фарқлаш керак.
Даволаш . Беморни касалхонага жойлаш тириш зарур ва 
бош қа беморлардан ажратиб кўйилади. Умумий ва махаллий даво 
ўтказилади. Умумий даво антибиотиклар, сульфаниламид препа­
ратлар 7-10 кун давом ида берилади. И нгоксикацияни олиш учун 
тузли ф итм алар (трисоль, ф изиологик эритма, гемодез, реополиг- 
лю кип) ва бош қалар қуйилади. Гемостазни яхшилаш учун - аскор- 
бин кислотаси, вигаминлар; носпецифик иммунитетни кўтариш 
учун - пёнтоксил, меч илурацил тайинланади.

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish