Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси


БО Б. О донтоген гайморит



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet133/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

8 БО Б. О донтоген гайморит.
Ю кори жаг бўш лиги ш иллик пардасининг яллигланиш и 
гайм орит деб аталади.
Гайм орит кўпинча, бурун ш иллик 
пардасининг ўткир 
яллигланиш и, 
бош ка инфекцион ва респиратор касалликлар 
окибатида ривож ланади. Ю кори жаг бўш лигига инфекция тиш
оркали тушган бўлса, гайморит одонтоген деб аталади.
Этиология ва патогенез. Одонтоген гайморит риногён 
гайморитга ўхшаб. огизда ва бурунда яш овчи йирингли инфекция
217


туш иш и натижасида ривожланади. Инфекция юкори жагдаги 
кичик ва катта озиқ тиш лар ўткир ёки ўткирлаш ган сурункали 
периодонтита, 
яллиғлаган 
радикуляр 
киста, 
юкори 
жағ 
остеом иелита 
натижасида 
тушади. 
Ю қори 
жағ 
тиш ларини 
олаётганда ёки даволаётганда кўпол ҳаракатлар килиниш и туфайли 
жағ бўш лиғи туби теш илиб, илдиз бўш лик ичига кириб кетиши
пломба аш ёларининг илдиз учидан бўш лиқка туш иш и натижасида 
ривожланади.
Одонтоген гайморит ривож ланиш ида юкори жаг бўшлиги 
туби ва тиш лар илдизлари орасидаги суяк калинлиги жуда катта 
аҳамият касб этади.
Илдизлар учлари ва бўш лик туби орасидаги суяк 0,1мм дан 
15-20 мм гача калинликда бўлиш и мумкин. Орадаги суяк нечоглик 
юпка бўлса, илдиз учидан яллигланиш жараёни юқори жаг 
бўш лигига ўтиш эҳтимоли ш унча ортади.
Ўткир одонтоген гайморит.
Ўткир 
гайморитда 
беморлар 
одатда 
кўз 
ости, 
лунж 
соҳаларидаги огрикка, айрим ҳолларда, огрик ю знинг яримини 
эгаллашига, шу томондаги огирлик, бурун битиш ига ш икоят 
қиладилар. Огриқ пешона, чакка, энса соҳаларига таркалиш и 
мумкин. Кичик ва катта озик тиш лар соҳасида огриқ сақланиши, 
тиш лаганда кучайиш и мумкин. О грик даражаси юкори жаг 
бўш лигида йигилган экссудат, йиринг миқдорига, дренаж га боглиқ. 
Агарда йигилган сую қлик табиий теш икдан чиқиб турса, огрик 
камаяди - теш ик беқилиб колса - кучаяди. Бемор аҳволи 
ёмонлаш ади ва организм заҳарланиш и белгилари кузатилади, тана 
ҳарорати 37,5-38°С, 
ҳолсизлик, бўшашиш, бош огриги, иштаҳа 
бузилиш и кузатилади. Ҳид сезиш кобилияти сусаяди ва умуман 
сезмаслик ҳолатигача етади (йўқолади).
Беморга каралганда, кўз ости, лунж соҳаларида шишни кўриш 
мумкин. Ш иш бўлмаслиги ҳам мумкин, юкори жаг бўшлиги олд 
девори 
ва ёноқ суягини 
пайпаслаганда, 
огрик аникланади. 
Касалланган томонда регионар лимфатик тугунлар катталаш ади ва 
огриқли бўлади.
Огиз даҳлизида: шиллиқ пардани қизариши, шиш ва огрик 
кузатилади. Озик тиш лар перкуссиясида 2-3 тиш огрийди. Бурун 
бўшлиги шиллик пардаси кизариши, шишганлиги аникланади. 
Урта ва пастки бурун чиганокларининг 
катталаш ганликлари,
218


бурун йўлларида йиринг борлиги ва энгаш ганда, бу$ун теш игидан 
оқиш ини кузатиш мумкин. А гарда шиш ҳисобига бўш лиқнинг 
табиий теш иги 'ёп и л и б колса, риноскопияда йиринг кўринмаслиги 
мумкин. У рта бурун йўлини ва чиганогини 1% дикаин эритмасига 

томчи 0,1% адреналин кўш иб, суртилса, бурун очилиб
бўш ликдан йиринг ажралиш ини кузатиш имконини беради. Ю қори 
ж аг бўш лиги тубининг перфорацияси, ёт жисм, периапикал 
ўчоклар, бўш лиқ ш иллик пардасининг чегараланган сохасидагина 
ўзгариш лар ю зага келтиради. Ю кори жаг одонтоген остеомиелити
радикуляр 
киста 
йиринглаш и 
натиж асида 
бўш лиқ 
ш иллик 
каватининг бутунлай тотал зарарланиш и кузатилади.

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish