Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet136/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

Қиёсий таш хислаш .
Сурункали одонтоген гайморитни тиш илдизи кистаси ва 
юкори жағ ҳавфли ўсмаларидан фарклаш керак.
Радикуляр киста аста секин катталаш иб юкори жағ бўш лиғига 
ўсиб киради ва деворларини кенгайтиради ҳамда деформациялай- 
ди. Киста босими ҳисобига жағ суяклари ю пкалаш ади бўшлик олд 
девори пайпаслаганда пергамент когоз кирсиллаш симптоми ва 
флю ктуация (билкиллаш ) белгиси аникланади. Одатда юкори жаг 
бўш лигининг олдинги ва пастки деворлари зарарланади. Олдинги 
тиш ларининг гранулёма ҳосил килувчи периодонтитидан ҳосил 
бўлган киста, бурун бўш лиги туби ва ноксимон теш ик томон ўсади. 
Натижада буруннинг пастки йўлида бўртиб чиккан шиш (Гербер 
болиш и) кузатилади. Кичик ва катта озик тиш лардан ҳосил бўлган 
киста, альвеоляр ўсиқ кенгайиш и ва бўш лик туби ш аклининг 
бузилиш ига олиб келади. Учинчи (козик) тиш сабабчи бўлса, киста 
кўзости соҳасида 
шиш ҳосил килади. Киста катталаш ган сари 
юқори жаг бўшлиги деворларини йириб, огрик чакиради, огрик уч 
ш охли 
нерв 
тармоқларидан 
кўзости, 
чакка, 
энса 
бўйинга 
тарқалиш и мумкин. Бош огриги кузатилади.
Рентгенологик текш ирувда юкори ж аг тиш ларидан хосил 
бўлган кигта бўш лик тубини суруб, ичига гумбаз шаклида кириб 
боргани аникланади. Киста яллигланса юқори ж аг бўшлиги 
шиллик пардаси яллигланиш ини ёки бўш лик ичига ёрилиб, ўткир 
ёки 
сурункали 
гайморитни 
ўткирлаш ган 
ш аклини 
юзага 
келтиради.
Ю кори ж аг хафли ўсмалари бош лангич даврда сурункали 
гайморитга хос бўлган белгилар билан кечади. Беморлар бурун 
битиб қолиш и, бир томондан нафас олиш кийинлигига, бурундан 
нохуш ҳидли ажралма келишига, юкори жагдаги огрик атрофдаги 
тиш лар ва чакка соҳасига таркалиш ига ш икоят киладилар. 
Сурункали гайморитдан фаркли бу огрик аста секин кучайиб, 
доимийга айланади. Бурундаги ажралма бадбўй ҳидли гоҳида кон 
аралаш
келади. 
Беморлар 
одатда 
яллигланиш га 
қарши 
ўтказиладиган даво натижа бермаслигини қайд киладилар. Айрим 
беморларда ўсма катталаш иб атрофга таркалади, кўз косаси
222


тубининг ш акли бузилиб, кўз олмаси олдинга бўртиб чикади 
(экзофтальм). Бурун бўш лиғида ўсмани кўриш , олинган 
тиш
катакчасидан ўсма бўртиб чиқканлигини кузатиш мумкин.
Рентгенологик текш ирувда юкори ж аг бўш лигини деворлари 
аник кўринмайди, аксинча, ўсма бор ж ойда суяк емирилиб, бўш лик 
ўсм а 
тўкимаси 
билан 
тўлганлиги 
ҳисобига 
бир 
текисда 
хиралаш ади. Ў смага ш убҳа бўлса цитологик ва патогистологик 
текш ирув ўтказилади .

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish