Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


Х =   = 0,55 . . . 0 , 8 0 д а чигитлар у я л а р д а г у ж ж ой л аш ад и .  I



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

Х =  
= 0,55 . . . 0 , 8 0 д а чигитлар у я л а р д а г у ж ж ой л аш ад и . 
I
нинг 
^иймати ш у н д ан к а т т а л а ш г а н д а уяларнинг узунлиги з^ам о ш а 
боради. Б у н г а с а б а б шуки, чигитларни п а р р а к таъсирида уло^- 
тириш т езл и ги ошиши билан эг а т г а туш иб урилган чигитлар 
атрофга купро^ ю м а л а б , уяларнинг чузинчо^ булишига о ли б
келади. Ч и ги т л ар н и н г четга сочилишига аб со л ю т тезлик 
V
век- 
торининг иун али ш и з^ам кат та таъсир эт ад и . Чигит уяларининг 
г у ж булиши учун а б с о л ю т тезлик вектори сошникнинг ж а г л а -
рига п а р а л л е л й у н ал ган булиши кер ак. Бундан таищари, у я ­
л а р д а у р у г л ар н и н г г у ж экилишига уя з^осил цилувчи п а р р а к
ку ракч алари нинг, а п п а р а т тубидаги уруг т а ш л а ш дарчасининг 
;улчамлари, ш а к л и в а вазияти з^ам т а ъ с и р курсатади . Уя з^осил 
цилувчи а п п а р а т д а н туш аётган чигитларнинг аб сол ю т тезлиги 
векторининг йу н али ш и куракчанинг чигитга таъсирини, чигит- 
нинг к у р ак ч а еирти буйлаб з^аракатланишини ва эгат тубига 
эл аст и к урилиш ини урганиш асосида аникланади.
Чигитнинг п а р р а к куракчасининг 
сиртида 
з^аракатланиши. 
Чигитнинг к у р а к ч а сиртида з^аракатланиши уч боскичдан ибо- 
рат: чигит к у р а к ч а сирти буйлаб м а р к а з д а н четга нисбий х а -
р а к а т л а н а д и ; чигит к у р ак ч а билан б и р гал и кд а корпуснинг туби 
в а девори б у й л а б кучир м а з^аракат ц ил ади; чигит куракча сир- 
тидан тушиб, с о ш н и к буш лигида эркин з^аракатланади.
Чигит з^аракатининг I босцичи. Чигитнинг куракча сиртида 
нисбий з^аракатланиш шарти бир дона чигитнинг х.аракат тенг- 
ламасини т у з и ш йули билан аникланади.
Р а д и у с б у й л а б ж о й л а ш г а н куракча си ртида ва аппарат ту- 
бида з^аракатланувчи битта чигитга куйидаги кучлар 
т а ъ с и о
эт ад и (89- р а е м ) :
т§
чигитнинг огир лик кучи. Б у кучнинг горизонтал туб га 
в а верти кал к у р а к ч а г а проекцияси нолга тенг булиб, з^аракат 
т ен г л ам ас и га к и р м а й д и ; бунда 
т
— чигит м а с с а с и ; # — эркин 
тушиш т е з л а н и ш и ;
т г 6)2 
п а р р а к н и н г радиуси буйлаб т а ъ с и р этувчи м а р к а з ­
д ан ^очирма к у ч ; б у н д а
г
— битта чигитнинг ж ойлаш иш рад и у ­
си; о — чигитнинг к у р а к ч а билан бирга айланиш бурчак т е з ­
лиги;
— чигитнинг корпус тубига иш цаланиш кучи;


2тшх
— Кориолис тезланиши ту- 
файли содир буладиган куч. Ко­
риолис кучи чигитнинг нисбий * а -
ракатидаги тезлик 
вектори 
V ,  
га 
перпендикуляр йуналган булиб .пар­
ракнинг 
айланиш 
томонига 
кара- 
мэ-карши йуналишда таъсир этади;
2/ 2ти>х
— чигитнинг 
куракчага 
ипщаланиш кучи. Б у куч Кориолис 
кучининг таъсири туфайли содир б у ­
либ, куракча буйлаб марказга йу ­
налган.
Якка чигитнинг куракча сирти 
буйлаб ^аракатланиш дифференциал 
тенгламаси цуйидагича ёзилади:

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish