Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

14— 
рама; 
15
- таянч 


„ .
уритларни воронкага белгиланган дозада узатади. Дон ва урит 

воронкада аралаш иб, уруг утказгичлар буйлаб сошникка туша-
ди. Сошник дискларининг орасида жойлашган 
йуналтирувчи 
пластина уругларни эгатчага йуналтиради. Тишлар ва улар- 
нинг кетида судраладиган темир занж ирлар (расмда курсатил- 
маган) эгатч аларни к^миб утади.
Сошниклар рам ад а икки ^аторга шахмат тартибида ж ой­
лашган. Сошниклар транспорт ^олатга кутарилганда барабанли 
автомат рилдираклардан ралтакларга ^аракат узатишни узиб 
1
^уяди.
Сошниклар рамага поводоклар воситасида шарнирли осил- 
ганидан у л а р д а л а рельефига яхши мосланиб ^аракатланади. 
Экиш нормаси новли ралтакларнинг иш (корпус ичида ж ой лаш ­
ган) ^исмининг узунлигини узгартириб ва рилдиракдан ралтак­
ларга ^ а р а к а т узатиш нисбатини узгартириб ростланади. Х,ар 
^айси секцияда 12 та ралтак битта валга урнатилган булиб, 
улар махсус ричаг ёрдамида вал билан бирга 
силжитилади. 
Ричаг махсус ш калага ^араб сурилади.
6- §. С А Б З А В О Т С Е Я Л К А С И
Тракторга урнатиб ишлатиладиган СО-4,2 сеялкаси сабзавот 
экинларининг урурларини текис далага, пушталарга ^аторлаб 
ва лентасимон экиш билан бир йула минерал уритлар .\ам со- 
лади. ^ а т о р л а р ва ленталар орасидаги масофага ^араб ун икки 
хил: текис д а л а г а 8 + 62; 2 0 + 9 0 ; 5 0 + 9 0 см, пушталарга 4 0 + 100 ;


3 2 + 3 2 + 76, 5 + 2 7 + 5 + 27 см ва ^оказо технологии схемалар 
б$- 
йича экади.
Сеялка рама, автоматик тиркагич, иккита пневматик гилди- 
рак, уруг ва угит яшиклари, 11 та ш тиф т-галтакли ва 10 та 
нов-галтакли экиш аппаратлари, уруг утк азги ч л ар , чекловчи 
халкалар билан жи^озланган икки дискли сошниклар, сирпан- 
ма сошниклар ва аппаратларга сеялка гилдирагидан х;аракат 
узатувчи юритмадан иборат. Уруг яшигининг ичида умумий бир 
валга шнек ва тузиткичлар урнатилган. С а б за в о т уруглари кам 
нормада экилганда (сабзи 5,5; томат 0,5 . . . 2,5; карам 1,6; бод- 
ринг 6,7 кг/га) яшик ичига ^ушимча тунука идишлар урнати- 
лади. Уруглар дискли сошниклар, угитлар эса сирпанма сош­
никлар ^осил ^илган эгатчаларга тушади. У ругларни 2, 3, 4 см 
чуцурликда кумиш учун дискларга турли ди ам етрд аги з^ал^алар 
урнатилади. Экиш чу^урлиги 4 см дан ош ганда ^ а л^ ал ар олиб 
1
\уйилади. Уругларни турли нормада экиш учун новли галтак- 
л а р валига ^ар акат узатиш сонини 6 хил, штифтли галтаклар 
валига эса 4 хил узгартириш мумкин.
7- §. ЧИГИТ С Е Я Л К А Л А Р И
Тукли чигитлар галтакли аинаратлар б и л ан жи^озланган 
СТХ-4Б, СЧХ-4А-1. СХУ-4-1 ва СМХ-4-1, туксизлантирилган чи­
гитлар эса дискли аппаратлар 
билан ж и ^ о зл а н ган СТХ-4А, 
СЧХ-4А-Н1, СХУ-4-П ва СМХ-4-П сеялкалари билан уялаб ёки 
цаторлаб, цатор ораларини 60 ва 90 см ^илиб экилади. Бу сеял- 
каларни экиш аппаратлари бир хил принципда ишлайди. Шунинг 
учун мисол тари^асида СТХ-4Б ва СМХ-4-П сеялкаларининг 
умумий тузилиши билан танишамиз.
СТХ-4Б сеялкаси тукли чигитларни кв ад р ат-у ял аб , серуялаб 
ва ^аторлаб экишга мулжалланган (7 1 -р а е м ) . Чигит экиш би­
лан бирга )$ар ^айси уруг ^аторининг ёнига минерал угит со- 
лиш, цатор оралатиб сугориш, эгатларни очиш, пушталарга 
гербицид эритмаларини сепиш мумкин. Бунинг учун экиш агре- 
гатига ^ушимча равишда КХУ-4 культиватор-усимлик ози^лан- 
тиргичидан ечиб олинган угитлаш ап п а р ат л ари ва махсус тай- 
ёрланадиган ПГС-2,4Б ёки ПХГ-4 гербицид сепиш мосламалари 
урнатилади.
С1Х-4Б сеялкаси иккита икки галтакли экиш аппарати 
6 
билан жи^озланган булиб, з^ар ^айси а п п арат 
1
^атор ораларини 
60 см 
щнлиб икки ^аторга тукли чигит экади . Чигитлар сир- 
тида момицлар ми^дори 0,8% гача булади ва уларнинг сочи- 
лувчан булишини таъминлаш учун улар об-^аво шароитларига 
ва тупроц намлигига ^араб экиш олдидан сув сепиб ^улланади 
ёки нами^тирилади.
Квадрат-уялаб экишда сеялка махсус р е ж а симидан ^аракат 
узатувчи механизм (тугун туткич) 
4 билан ж и^озланади.
Уя ^осил килувчи аппарат экиш схемасига ка ра б 2, 3, 4 та 
ва ^оказо куракчали паррак 
1 билан ж и ^озлан ади . Аппаратлар 
^аракатни унг 
9 ва чап 10 гилдираклардан олади.


71-раем. С ТХ -4Б сеялкасининг кинематик ^аракаг узатн и схемаси:

— кур ак ча л и пар ра к;
2 —
верти сал тел?.:ко :ик вали»; 
3
ypyF утказги i; 
4
—режа си
м т а н \ а р а к а т узат увч и механизм; 5 — ю
iyc
редуктор; 
6
— галтакли эки п аппарат и- 
7 — асо:ш1 иал; S — со п л и с
9
па 
10
— сеял гаяинг Унг !|а ча г г и л ш р а к л а р и
;
Чигитни ^аторлаб экишда урур утказгичлар 
3 пинг пастки 
воронкалари уя ^осил цилувчи аппарат корпусидан чи^ариб 
олиниб, бевосита сошник 
8 га бириктирилади.
Сеялка ^уйидагича ишлайди. Айланаётган тишли галтаклар 
банка ичида тузиткич-таъминлагич ёрдамида узатиладиган чи- 
гитларни ти ш л ар и билан илиб олиб, уларни у^ур утказгичга 
узлуксиз ок;им билан узатади. Уя ^осил цилувчн аппарат пар- 
раги айл ан га н д а аппаратдан келаётган чигитларни 
ало^ида- 
ало^ида гр у п п ал ар га булиб, корпусдаги махсус дарча ор^али 
эгатгача таш л айд и. Агротехника талабларига кура .^ар уяга
4 . . . 8 та д а н чигит ташланади. Уялар ораси рилдиракдан пар- 
ракка ^ а р а к а т узатиш нисбати ва куракчалар сонига караб 5, 
10, 15, 30 см булади. )\ар уяга ташланадиган уруглар миддорн 
экиш аппаратининг заслонкаси ёрдамида узгартирилади. Сеял- 
канинг урур кумадиган иш органлари рамага параллелограмм 
механизмлар воситасида урпатилган сошник, 
загортачлар ва 
п р и ка тк ал а р д ан иборат. Сошник эни 50 мм ли эгатча 
очиб> 
унинг тубини зичлаб утади ва чигитларнинг эгат тубига ётиши- 
ни таъ м инлайди. Загортачлар эгатчаларни тупро^ билан кумиб, 
^атор устида пушта з^осил ^илади. Прикатка пушта устини зич­
лаб, кесимини учбурчак шаклига келтиради, 
пушта 
ч у ^ и с и
д ала бети б и л ан бир сат^да булади.
СХУ-4-1 универсал сеялкаси куриб утилган сеялкадан рама- 
сининг тузилиш и ва аппаратларга з^аракат узатиш схемаси би-


г
72-расм. Чигит экувчи модулли сеялка:
/ — з а н ж н р л и у з а т м а ;
2

э к и ш ч у к у р л и г и п и р о с т л а ш м е х а н и э м и ;
3
— с о ш н и к ;
4

з а г о р -
т а ч ; 5 — ¡ .р и к а т и а ; 
6

п р о р а н л и у я ^ о ; и л ц и л у и ч и а п п а р а т ;
7
— к а р д а н л н в а л ;
8

э к и ш
а п п а р а т н ; 9 — к ? и д а л а и г б р у с
л а н фарцланади. Сеялканинг урур кумадиган иш органларини 
р амада силжитиб, к;атор ораларини 60 ёки 90 
см к4илиб экиш 
мумкин.
СМХ-4-1 модулли сеялка (72-расм) .^уйидагича 
тузилган. 
Экиш технологик жараёнини тули^ б а ж ар а д и га н аппаратлар ва 
урутни кумадиган иш органлари комплекти 
модуль деб атала- 
ди. Хар ^айси модуль банкали экиш аппарати 
8, парракли уя 
з^осил цилувчи аппарат 
6 ва уларнинг кардан ли вали 7, сеял­
канинг умумий кундаланг бруси 
9 га параллелограм м механизм 
воситасида урнатилган сошник 
3, загортачлар 4 ва прикатка 5 
дан иборат. ^ а р а к а т аппаратларга таянч ри лдиракдан заижир- 
ли 
1 ва карданли узатмалар ёрдамида узатилади.
Модулларни брусда силжитиб, катор ор а л ар и н и 60, 70, 90 см 
цилиб узгартириш мумкин. Экиш аппарати универсал булиб, 
чигит тур ига 
1
^араб тишли ралтаклар ёки к а т а к ч а л и дисклар 
урнатилади. Чигит банкасининг з^ажми б ош ^а сеялкаларники- 
дан деярли 1,3 з^исса катта.
Экиш чу^урлиги винтли механизм 
2 ёр д ам и д а ростланади.
12-БОБ. 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish