Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

ÿpnaTMa 
ва яримурнатма хилларга


ажралади. Тиркалма сеялкаларнинг орирлиги уларни жойдан- 
жойга ташишда ва ишлаётганда сеялка рилдиракларига туша- 
ди, урнатма сеялкаларнинг орирлиги эса тракторнинг юриш ^ис- 
мига берилади. Яримурнатма сеялкалар иш в а^ ти д а узининг 
юриш рилдиракларига таянади, ташиш ва ^ ти д а эса 
трактор 
сеялка огирлигини узига олади.
Дон сеялкалари катта майдонларда иш лаганидан улар тир­
калма килиб ясалади ва кучли тракторлар билан кенг ^амровли 
агрегатлар тузилади. Унча катта булмаган м айдонларда иш- 
латиладиган сеялкалар (лавлаги, сабзавот, чигит сеялкалари) 
ва кучат ут^азиш машипалари урнатма, я ри м урн атм а ^илиб 
тайёрланади. Чигит сеялкалари ва картошка экиш машипалари 
acocan яримурнатма булади.
5- §. Д О Н -УГИ Т С Е Я Л К А Л А Р И
М амлакатимизда экиш машиналарини универсаллаштириш 
ва унификациялаш со^асида катта ишлар б аж ар и л га п . Донли 
экинларни (бурдой, арпа, сули) ва дон-дуккаклилар (нухат, ло- 
вия, соя), шунингдек гречиха ва тариц экиш билан бирга дона- 
дор минерал уритларни солиш учун саноатимизда С3-3,6 сеял- 
каси ва бунинг асосида яратилган СЗА-З,6 (анкерли сошниклар 
урнатилган), СЭУ-3,6 (тор цаторлаб 
экувчи), 
СЗП-3,6 (дон 
экиш билан бир йула ^атор устини зичлаб 
утувчи), 
СЗС-9, 
СЗС-2,1 (анризга дон экувчи) ва бош^а м ар к ал и
сеялкалар 
ишлаб чи^арилади. С3-3,6 сеялкаси асосида яратилган сеялка­
лар оиласи узаро 77—98% унификацияланган. Иш тезликлари
9— 15 км/соат. К,атор оралари цаторлаб эки ш да 15 см, тор к;а- 
торлаб экишда эса 7,5 см. Экиш чу^урлиги 3— 8 см. Барча сеял­
калар 0,9 ва 1,4 класс тракторлари билан ишлатилади. Бир 
нечта сеялкадан тузилган кенг ^амрсвли экиш агрегата 3,0—5,0 
класс тракторлари билан ишлатилади.
С3-3,6 универсал тиркалма дон-урит 
сеялкаси 
(70- раем) 
тиркаш ^урилмаси 
1, экиш чу^урлигини ростлаш винтли меха- 
низми 
2, сошникларни транспорт ^олатга кутариш механизми- 
нинг гидроцилиндри 
3, чап ва унг секция (^ар ^айси секцияда 
12 та сошник булади) сошникларини бир сат^га келтириш винт­
ли механизми 
4, дон экувчи нов-ралтакли а п п а р ат 5, урур яшиги 
6, урит экувчи штифт-ралтакли аппарат 7, воронка 8, 
ypyF 
ут- 
казгич 
9, икки дискли сошниклар 10, сеялкачи oei^ цуядиган 
тахта 
11, урур каторларини кумувчи иш органи (тиш) 12, сеял- 
канинг таянч-юритиш рилдираги 
13, рама 14, таянч 15, тиш- 
занжирли узатмалардан тузилган аппаратлар юритмаси, сеялка 
ишини кузатувчи электр ^урилмадан иборат.
Сеялка ишлаганда урурлар олд яшикдан, минерал угитлар 
эса кейинги кичикро^ яшикдан пастга узи утиб, экиш аппарат- 
ларининг корпусини тулдиради. Чап ва унг секция аппарат- 
лари мос холда чап ва унг гилдираклардан ха р а к ат олади.. 
Новли ралтаклар ва штифтли ралтаклар урур ^ ам д а донадор


70-расм. С З-3,6 универсал тиркалма дон-угит сеялкасининг схе-
маси:
1
— т и р к а ш I урилмаси; 
2
на 
4
— винтли механизм; 
3
— гидроцилиндр; 
5
— 
н о в -г ал т а к л и экиш а п п а р а т а ; 6 — у руг яшиги; 7 — штифт-галтакли аппарат;
8 —
ворон ка; 
9 —
ур>т утказгич; 
10
— икки дискли сошниклар; / / — о5к ЧУЯ- 
диган т а х та ; 
12
— у руг кумувчи тишлар; 
13
— таянч-юритиш гилдираги; 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish