Ызбекистон давлат жисмоний тарбия институти


Balandlikka sakrashning qanday usullari mavjud va ular haqida



Download 1,31 Mb.
bet16/20
Sana22.02.2022
Hajmi1,31 Mb.
#89696
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20
Bog'liq
Qosimov Jaloliddin 17.25 G

3.Balandlikka sakrashning qanday usullari mavjud va ular haqida
Баландликка сакраш
Югуриб келиб баландликка сакраш усулларидан энг афзали "айланиб ўтиш" ва "фосбери флоп" усулларидир. Эркакларнинг кейинги 25-30 йилдаги жаҳон рекордларининг ҳаммаси шу усулларда ўрнатилган. Сакрашнинг бошқа усуллари "ҳатлаб ўтиш", "тўлқин", "перекат" эркаклар учун фйқат ўргатиш ва машкларда ёрдамчи усуллар хизматини ўтайди. Баландликка сакраш югуриб келиш, депсинишга тайёрланиш, тепсиниш, планка устидан ўтиш ва қўнишдан иборат бўлади.
Югуриб келиш ва депсинишга тайёрланиш
Югуриб келишнинг асосий элементлари ҳаракатлар шакли, тезлик, узунлик, йўналиш, ритм ва депсинишга тайёрланиш бўлиб, улар баландаикка сакраш усулларининг ҳаммасида бор. Югуриб келиш тезлига депсинишга яклнлашган сари орта боради. Энг уета сакровчининг депсиниш пайтидага тезлига 6,5-7 м\с га етади. (В. Брумелънииг 220 см дан ортиқ баландликка сакрагаццага тезлиги 8 м/с га якян). Югуриб келишнинг охиридаги 2-4 кадамда спортчи тепсинишга тайёрланади, у ҳозирга югуриш кдцамларини тез бажаради, лекин охиргвдан битта одцинга қадамдан ь.•'•г,-эб таянч фазасида оёкни кўпроқ бука бошлайди, шу сабабли таянч фазалари учиш фазасидан кўпроқ бўлади. Сакровчи гавдасининг у.о.м. оҳиста пасая боради. Бунга охирга қадамларни узайтириш ва уларни оёқ тагани тўла ерга кўйиб бажариш ҳамда гавдани оддинга энгаштариш ёрдам беради. Сакровчи гавдасининг у.о.м. югурибкеяишнинг охиргидан битта олдинга қадамида энг кўп пасаяди. Масалан, бу фазада И. Кашкаровнинг оёғи тизза бўғимида 86-90° гача букилади.
Ён томондан югуриб келиб баландликка сакраш
Югуриб келиб баландликка сакрашнинг бешта усули бўлиб шулардан (ҳатлаб ўтиш ёки қайчи, тўлқинсимон, перекат, айланиб ўтиш ва фосбери флоп) мактаб ўқувчилари учун энг қулай усул ҳатлаб ўтиш усулидир.
Бу усулда сакрашни бажариш учун 5-6 қадам наридан тезлик билан югуриб келинади. Охирги қадам қўйишда депсинишга тайёрланади, оёқ олдин товонга сўнгра бутун оёққа қўйилади: оёқ билан бирга тос ҳам олдинга чиқарилади.
Депсиниш ер (пол) сиртига нисбатан вертикал бўлиши зарур. Тиззадан букилиб силкинаётган оёқни шу пайтда кескин равишда сон билан юқорига кўтариш зарур. Учиш пайтида депсинаётган аёқ силкинаётган оёққа нисбатан яқинлаштирилади. Планка устидан сакраб ўтилаётганда тана группировка ҳолатда бўлади ва қўллар олдинга-юқорига чиқарилади, ерга икки оёкда қўнилади. Ўргатишнинг, сакрашнинг энг муҳим элементи бўлган депсиниш жойида депсинувчи оёқни товонга қўйиш ва шу билан бир пайтда, тосни олдинга чиқаришдан бошлаш зарур.
Бу машқни гимнастик деворни бир қўллаб ушлаган холда бажариш тавсия этилади. Бу ҳаракатни ўзлаштириб олгандан кейин ўқувчилар 20-25 см баланЯрткда жойлаштирилган планка устидан 2-3 қадам наридан югуриб келиб сак• рашга ўтадилар, бунда ўргатилган элементга эътибор берилади. Депсиниш жойига резинали поёндозча ёки оддий гимнастик кўприкча қўйиш мумкин. Сакровчининг учиши олдинга эмас, кўпроқ юқорига йўналиши учун депсиниш жойи гшанкадан 40-50 см узоқда бўлмаслйги керак. Сакраш машқини такрорлаш учун группачаларга тақсимланади. Сакрашлар 3-5 қадам наридан югуриб келиб аста секин планка баландлигини 40-50 -см гача кўтариб бажарилади. Сакраш техникасини бирон бир алементини нотўғри бажарган ўкучилар алоҳида гуруҳчаларга бирлаштирилади. Ён томондан югуриб келиб баландликка сакраш машкларини ўргатишдан олдин қуйидаги машкларни бажариш керак:
1. Депсиниш жойига мумкин қадар яқинлаштириб жойлаштирилган тўсикдарга сакраб чиқиш.
2. Депсиниш жойида қўйилган унча катта бўлмаган тўсиқ устидан узунликка сакраш.
3. Тебранаётган узун арқонча устидан сакраш.
4. Жойида туриб ва 2-3 қадам наридан планкасиз баландликка сакраш.

Download 1,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish