Ызбекистон давлат жисмоний тарбия институти


-МАВЗУ: ЎЗБЕКИСТОНДА ЕНГИЛ АТЛЕТИКАНИНГ РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ



Download 0,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/44
Sana22.02.2022
Hajmi0,67 Mb.
#110730
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   44
Bog'liq
engil atletika va uni uqitish metodikasi

2-МАВЗУ: ЎЗБЕКИСТОНДА ЕНГИЛ АТЛЕТИКАНИНГ РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ. 
ЕНГИЛ АТЛЕТИКА МАШҚЛАР ХАРАКТЕРИСТИКАСИ 
РЕЖА: 
1. Ўзбекистонда енгил атлетиканинг ривожланиши 
2. Енгил aтлeтикa машқлaрига xaрaктeристикaси 
а) юриш ва унинг турлари 
б) югуриш ва унинг турлари 
в) сакраш ва унинг турлари 
г) улоқтириш ва унинг турлари 
д) кўпкураш 
Адабиётлар 
1. Енгил атлетика дарслиги проф А.А. Озолин. 
2. Енгил атлетика А. Ниёзов Фарғона 1991 йил.
3. Енгил атлетика асослари Андис Э.Р. Тошкент 1999 йил. 
4. Енгил атлетика Қудратов Р.Қ Тошкент 1998 йил. 
5. “Основы легкой аклетика” Масква 1998 йил. 
Ўзбекистонда енгил атлетиканинг ривожланиши 
Енгил атлетиканинг айрим турлари (югуриш, найза отиш, сакраш, тўсиқлароша 
югуриш ва х.к.) билан Мовороуннахрда қадимдан шуғулланиб келганлар. Сармиш тоғларида 
эрамиздан аввалги қолдирилган расмларда югурувчи, сакровчи ва найза улоқтирувчиларнинг 
тавсирлари бунинг иботидир. 
Буюк мутафаккир олим Абу Али ибн Сино беморларни даволашда гимнастика, 
сузиш, кураш билан бирга тез юриш, югуриш, сакраш, найза отиш, тош кўтариш, 
муштлашиш машқларидан унумли фойдаланган. 
Жахонгир саркарда Амир Темур эса ўз лашкарларини жисмонан бақувват, эпчил ва 
чидамли қилиб тарбиялашда енгил атлетика - паст – баланд жойларда югуриш (кросс), найза 
отиш, тош ирғитиш, тўсиқлардан сакраб югуриш машқларидан мунтазам равишда 
фойдаланган. 
1916 йилда Фарғона шахрида югуриш бўйича мусобақа қатнашувчиси Россиялик 
Лев Бархаш келиб, енгил атлетика ишқибозлари тўгаракларини тузади. Улар билан бирга 
Марғилонсой (Мустақиллик кўчаси) қирғоғида велосипед спорти бўйича машқлар ва пойга 
ўтказиладиган ўйингохни қайта қуриб, югуриш учун мослаштиради ва 280 метрлик югуриш 
йўлаги қурдиради хатто сакраш учун қўндоқлар хам ўрнатади. 
Енгил атлетика бўйича ўтказилган мусобақаларда Фарғона шахри жамоаси дастурга 
киритилган 12 турнинг 8 тасида икки марта биринчи ўринни эгаллашган (Г.Бернадский, 



Д.Дадошевич, ака-ука Бурмакинлар). 8х100 м ли эстафетада хам Фарғона жамоаси ғалаба 
қозонган. 
1922 йилда енгил атлетика бўйича Туркистон Республикаси қўлга киритган юқори 
натижаларнинг 1-жадвали тузилди. Ўша даврнинг етук енгил атлетикачилари Н.Овсянников, 
П.Таранов, 
Ю.Валишевлар 
ишчи-дехқон 
ёшларни енгил атлетика ишқибозлари 
тўгаракларига жалб қилиш бўйича фаол иш олиб борганлар. 
1924 йилнинг май ойида Тошкент шахрида биринчи ўйингох очилади. Хозир унинг 
ўрнида В.С.Митрофанов номли сув спорти саройи барпо этилди. Шу йилнинг август ойида 
Умумтуркистон жисмоний маданият байрами ўтказилди. Спортнинг тўққиз тури бўйича 
ўтказилган бу мусобақаларда республика вилоятларидан 260 нафар спортчи қатнашди. 
1927 йилда Тошкентлик харбий хизматчи Овсянников югуриш бўйича тўсиқлароша 
110 метр масофани 17,0 сек да югуриб ўтиб, баландликка сакраш бўйича 177 см масофани 
забт этиб биринчи ўринни эгаллади. 
Кейинчалик Ленинградда (хозирги Санк Петербург) 1928 йилда ўтказилган I 
Бутуниттифоқ спартакиадасида ўзбек енгил атлетикачилари хам иштирок этишди. Бунда 
Н.Овсянников 110 метрга (16,2 с) югуришда, Ю.Дунаев баландликка (175 см) ва уч хатлаб 
сакраш (12 м 75 см) бўйича иккинчи ўринни, А.Тикунова лаппак отиш бўйича (25 м 33 см) 
иккинчи ўринни, З.Рикова аёллар орасида лангарчўп билан сакрашда иккинчи ўринни 
эгаллашди. 
1934 йилдан бошлаб ўзбек енгил атлетикачилари Ўрта Осиё ва Қозоғистон 
Республикалари енгил атлетикачилари билан учрашувлар ўтказа бошладилар. Ана шундай 
биринчи мусобақа 1934 йилнинг 5-12 сентябрида бўлиб ўтди. Эркаклар мусобақасининг 16 
туридан ўнтасида ўзбек спортчилари ғалабани қўлга киритдилар. Е.Путсилло-100, 200 ва 400 
метрга югуриш бўйича, В.Сехметренко – 3000 ва 1500 метрга югуриш бўйича, В.Безруков-
500 ва 10000 метрга югуриш бўйича, Ю.Дунаев-тўсиқлароша 100 метрга югуриш бўйича, 
Е.Рябушев баландликка сакраш бўйича, Н.Беспокойнов уч хатлаб сакраш бўйича зафар 
қучдилар. 
Аёллар дастури бўйича етти тур ўтказилиб, уларнинг барчасида ўзбек спортчилари 
ғалабани қўлга киритдилар: Л.Шатерникова-100 метрга югуриш ва баландликка сакраш 
бўйича, М.Топорова-ядро ирғитиш ва найза отиш, Т.Кузнецова-лаппак отиш, Т.Башарина-
узунликка сакраш ва 800 метрга югуриш. 
1937 йилда Тошкент, Самарқанд, Фарғона, Бухоро ва Республиканинг бошқа 
шахарларида енгил атлетика бўлимлари ташкил этилиб, биринчи спорт мактаблари очилди. 
Бу хайрли иш тезда ўз мевасини беради. 1938 йили енгил атлетика бўйича собиқ иттифоқ 
биринчилигида ўзбекистонлик ёш енгил атлетикачилар жамоаси иккинчи ўринни эгаллашди. 
Иккинчи жахон урушига қадар ёшлар ўртасида енгил атлетика билан шуғулланиш 
кенг тарқалди. Бунга оммавий кроссларнинг ўтказилиши, шахарларда эстафеталарнинг тез-
тез ташкил этилиши, мусобақалар сонининг ортиши, кўп сонли мохир енгил 
етлетикачиларнинг юзага келиши сабаб бўлди. 
 Енгил aтлeтикa машқлaрига xaрaктeристикaси 
Юриш- инсoннинг жoйдaн-жoйгa кучишидaги oддий усул бўлиб турли ёшдaги
кишилaр учун aжoйиб жисмoний машқ ҳисoблaнaди узoқ вa тeкис юргaндa бaдaндaги
бaрчa мускуллaр ишлaйди oргaнизмдaги юрaк қoн тoмирлaр нaфaс oлиш вa сeстeмaлaр
фaoлияти кучaяди нaтижaдa мoддa aлмaшиниши oртaди. Жисмoний машқ сифaтидa 
oдaтдaги юришнинг aввaлo сoғлaмлaштиришгa aҳaмияти бoр. Oддий юришдaн тaшқaри
юришнинг бoшқaчa xиллaри ҳaм бўлaди.
Сaйрдa юриш, сaфдa юриш вa спoртчa юриш. Мусoбaқaлaрдa юришнинг тexникa
жиҳaтидaн энг қийин лeкин энг фoйдaли ҳили спoртчa юриш хисобланади. 



Унинг тeзлиги oддий юришгa нисбaтaн икки мaртa oрти к юриш мусoбaкaлaри
мaйдoн йўлкaлaридa вa oддий йўллaрдa 3 км дaн 50 км гaчa мaсoфaдa ўткaзилaди 
Юриш мусoбaкaсидa кaтнaшувчилaр қоидаси бeлгилaнгaн юриш тexникaси 
ҳусусиятлaригa риoя қилишлaри кeрaк. Булaрнинг энг aсoсийси бир лaҳзa булсa ҳaм иккaлa 
оёқ бир вақтдa ердaн узилиб кoлишигa йўл қўймaсликдaн ибoрaт. Оёқлaрдaн бирoнтaси ергa 
тeгмaй тургaн фурсaт сoдир булгудeк булсa, спoртчи юришдaн югуришгa ўтгaн
ҳисoблaнaди. Бу қоидани бузгaн спoртчи мaҳсус судялaр мусoбaкaдaн чeтлaтaдилaр. 

Download 0,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish