Иšтисодий таілил фанининг моіияти, бозор иšтисодиёти шароитида аіамияти ва вазифалари



Download 1,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/134
Sana18.07.2022
Hajmi1,59 Mb.
#820965
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   134
Bog'liq
Иқтисодий таҳлил Пардаев М Қ 2011 Дарслик

JQ = ia . iи . ip 
3.8 - Жадвал. 
Товар обороти ўзгаришига кўрсаткичларнинг 
индивидуал индексларини аниқлаш йўли билан омиллар 
таъсирини ҳисоблаш усули.
 
Кўрсаткичлар 
Асос йилида 
Ҳисобот 
йилида 
Индивидуал 
индекслар 
1. Аҳолининг сони, минг
киши (А) 
10,4 
10,9 
1,048 
2. Ўртача жон бошига тўғ- 
ри келадиган истеъмол
даражаси, жуфт (И) 
2,6 
2,9 
1,115 
3. Ўртача баҳоси. Cўм (Р) 
36,2 
37,4 
1,034 
4. Пойафзал маҳсулоти бў- 
йича товар обороти,
минг сўм (Q) 
978,8 
1182,2 
1,208 
Натижага омиллар таъсири қуйидагича аниқланади : 
1. Аҳоли сонининг асос йилига нисбатан 0,5 минг кишига (10,9 - 
10,4) ошиши пойафзал маҳсулотларига бўлган талабни оширган ва 
шунинг эвазига пойафзал сотилишининг умумий ҳажми 47,0 минг 
сўмга кўпайган : 


59 
(Qa =(Q0 . ia) - Q0 = (978,8 . 1.048) - (978.8) =1025.8 - 978,8= +47.0 
минг сўм. 
2. Аҳоли жон бошига тўғри келадиган пойафзал буюмларига 
бўлган истеъмол даражасининг 0,3 жуфтга (2,9 - 2,6) ошиши 
пойафзал сотилиши ҳажмини кўпайтиришнинг асосий омили бўлган. 
Бу омил таъсирида ўрганилаётган кўрсаткич 118,0 минг сўмга ошган: 
(Qи = (Q0 . ia . iи) - (Q0 . iа) = (1025,8 . 1,115)-1025,8 = 
= 1148,8 - 1025,8 = + 118,0 минг сўм. 
3. Пойафзалнинг ўртача баҳоси 1,2 сўмга ошган. Бу омил 
эвазига товар обороти 38,4 минг сўмга кўпайган: 

Q
р 
= (Q
0
. i
a
. i
и 
. i
р
)
- (Q
0
. i
а.
. i
и
)
= 1143,8 . 1,034 - 1148,8 = 1182,2 - 
1148,8 = + 38,4 минг сўм. 
Ҳамма омиллар таъсирининг йиғиндиси пойафзал сотилиши 
умумий ҳажмининг ҳисобот йилида, асос йилига нисбатан умумий 
фарқини беради: 

Q


Q
а


Q
и


Q
р 
= 47,0 + 118,0 + 38,4 = + 203,4 минг сўм. 
Омилли таҳлилда қўлланиладиган усуллардан анча қўлайи индекс 
усулидир, чунки бу усулни қўллаш жараёнида бир вақтнинг ўзида 
омилларнинг натижага ҳам мутлоқ, ҳам нисбий таъсирини аниқлаш 
мумкин.

Download 1,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish