«ИҚтисодий билимлар тарихи» фани бўйича


Ғарбий Европа хаёлий социалистларининг иқтисодий



Download 0,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/50
Sana13.11.2022
Hajmi0,89 Mb.
#865067
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   50
Bog'liq
iqtisodij bilimlar tarixi

4.Ғарбий Европа хаёлий социалистларининг иқтисодий 
таълимоти.
Социалистик жамият кўриш ғояси XVI асрда Т.Мор ва Т
.
Компанелла томонидан капиталнинг дастлабки жамгарилиши 
даврида вужудга келди. Улар хусусий мулкни инкор этишган, 4-6 
соатли иш куни жорий этишни таклиф қилган.
Саноат тунтарилиши даврида фрацуз олимлари Сен-Симон 
в
а 
Фурье ҳамда инглиз Р.Оуэнлар бу масалага кайтдилар. 
Анри Клод
Де Ребруа Сен Симон (1760-1825)
Франция хаёлий 
социализмининг намоёндаси бўлиб, 1789-1794 йиллардаги фрацуз 
революцияси билан замондош эди. У аристократлар оиласидан 
келиб чикиб куйидаги машхур асарларнинг муаллифидир: «Саноат 
системаси хақида», «Инсон хақидаги фан очерклари», «Саноат ёки 
сиёсий, маънавий ва фалсафий мулохазалар», «Янги христианлик» 
ва бошқалар. 
Сен-Симоннинг бўлажак адолатли жамияти «индустриал 
система» деб номланиб, у индустриал жамият йирик саноат ишлаб 
чиқариши асосида ривожланади, саноат – алохида режа асосида, 
бошқарув эса – ягона индустриал марказ орқали амалга 
оширилади, деб хисоблаган эди. 
Саноат ишлаб чиқаришини ривожлантириш ва махсулотларни 
таксимлаш олимлар томонидан олиб борилади. Катта тажрибага 
эга бўлган саноат капиталистлари бошқарувни ташқил қилиш 
билан машгул бўладилар, ишчилар эса ишлаб чиқариш 
режаларини бажариш учун астойдил мехнат қилишлари зарурдир. 
Сен-Симон янги ижтимоий ташқилотни вужудга келтиришда 
айниқса саноатда анархияга (хоқимятсизликка) йўл куймасликка 
ва режа асосидаги марказий бошқарувга катта эътибор беришни 
таклиф қилади. 


43 
Сен-Симоннинг янги индустриал системасида хусусий 
мулкчилик, капитал жамгариш, банкирлар ва тадбиркорлар 
синфлари хали мавжуд эди.
Бу эса ўз навбатида умумхалқ 
мехнатига асосланган режали кенг ишлаб чиқаришни инкор этади. 
Сен-Симон асарларининг асосида капитализмни танкид 
қилиш ётади. У ишлаб чиқариш ва таксимотдаги анархияни, 
рақобат, халқ оммаси кашшоқлашуви ва ишчиларнинг аянчли 
ахволдалигини капитализм иллати деб хисоблайди. 
Фрацуз хаёлий социализмининг яна бир йирик намоёндоси 
франсуа мари шарль фурьедир (1772-1837). Ш.Фурье ўзининг 
«тўғри харакат ва муштарак такдирлар назарияси», «умумий 
бирлик назарияси», «савдо каллоблиги хақида», «янги саноат 
дунёси ва ижтимоий дунё» номли асарлари ва қатор 
мақолаларида капиталистик жамиятни кескин танкид қилди ва 
ижтимоий адолатли жамият барпо этиш дастўрини ишлаб чикди.
Унинг тасвирлашича, инсон ўзи яшаётган жамиятнинг барча 
ярамас иллатларидан тозаланиши лозим, шундай ижтимоий тузум 
урнатиш керакки, бу тузум инсон камол топишига, эхтиросларини 
тулик намоён қилишга, эхтиёжларини кондиришга имконият 
берсин. 
Фурье системасида хусусий мулкни саклаган холда, жамият 
фалангалари бўлинади. Барча даромад 12 қисмдан иборат бўлиб, 
унинг 5 қисми капитал эгасига, 4 қисми ишчиларга ва 3 қисми 
яхши ишлаганларга мукофот сифатида берилиши керак. 
Аклий ва жисмоний мехнат
(саноат ва к.х.) Алмашиб туради. 
Биргалашиб овқатланиш, болаларни тарбиялашда жамият ролига 
алохида эътибор берилади. 
Англия хаёлий социализмининг вужудга келиши ва 
ривожланишн роберт Оуэн (1771-1858) хаёти ва ижодий фаолияти 
билан боғлиқдир. У шимолий уэльсда хунарманд оиласида дунёга 
келди. Мактабни тугатгач, ўзи мустақил шугулланган, ёшлик 
йилларидаёк мехнаткашлиги, тадбиркорлиги билан ажралиб 
тўрган. Р.Оуэн 1800 йилдан бошлаб, йигирув корхонасида 
бошқарувчи бўлган. Уша йилларда инсониятни куткаришни 


44 
максад қилган, унда ислохотчилик ғоялари шаклланди. Бироз 
кейинрок (1820 йилдан бошлаб)
хаёлий социализмга хос бўлган 
фикрлар ва ташвикотга асосий эътиборни қаратди. Р.Оуэннинг 
«жамиятга янгича қараш ёки характерни шакллантириш хақида 
тажрибалар», «янги ахлокий дунё китоби», «адолатни алмашув 
бозори», «улуг миллий хунар иттифоки» асарларида унинг 
социалистик лойихалари баён этилган. 
Р.Оуэн иқтисодий қарашларининг характерли хусусияти 
шундан иборатки, у фрацуз хаёлий социалистларидан фарқ қилиб, 
ўз назарияларини яратишда Рикардонинг қийматнинг мехнат 
назариясига таянади. Қийматнинг асосий манбаи деб мехнатни 
хисоблади. Хусусий мулкка қарши чикади. 
Р.Оуэн қийматнинг сунгги улчови бўлмиш пулдан воз кечиб, 
мехнат харажатларининг эквиваленти сифатида – «ишчи 
пулларини» жорий этишни таклиф этади. У капиталистик ишлаб 
чиқаришни қайтадан тўзиб, «ишлаб чиқариш уюшмаларини» 
ташқил этишга харакат қилди. 
Р.Оуэн биринчилар сифатида т.мальтуснинг «ахоли нуфуси» 
қонунига қарши чикди. У мехнаткашларнинг оғир ахволга тушиб 
қолишларига ахоли сони ортиб бориши эмас, балки мавжуд 
махсулотларнинг адолатсиз таксимланишини сабаб қилиб 
курсатади. 
Р.Оуэн хаёлий социализми ва унинг ислохотчилик фаолияти 
қарама
-
қарши характердадир. У ишчиларнинг манфаатларини 
химоя қилиб, бойлик мехнатда яратилади деб курсатиш билан 
бирга, айни вақтда ишчиларга эътиборсиз пассив роль 
белгилайди, капиталистларни эса асосий камчилиги коникарсиз 
тарбияда деб, уларни оқлашга харакат қилди.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish