Issn: 2181-0427 issn: 2181-1458 узбекистон республикаси о лий ba урта м ахсус


НамДУ илмий ахборотномаси - Научный вестник НамГУ 2021 йил 7-сон



Download 198,82 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/6
Sana01.11.2022
Hajmi198,82 Kb.
#859074
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
51.Ergasheva Hilola 7-son

170


НамДУ илмий ахборотномаси - Научный вестник НамГУ 2021 йил 7-сон
матоларини буяш учун ишлатилган. Ундан олинган буёкларнинг ранги пушти рангдан 
бинафша ранггача булади [6].
Етиш тириш технологияси. Руян майсалари бацорда тез совук уриши мумкин, 
шунинг учун экиш вактини ёш усимликлар совук остида колмаслиги учун танланиши 
керак. К,ор кам ёгадиган кишда, цатто -15°C гача булган цароратда цам музлашиши 
мумкин, шунинг учун у цимояланадиган цудудларга жойлаштирилади ва кишда корни 
ушлаб туриш амалга оширилади. Маданийлаштирилганда у чукур цайдаладиган 
катламли енгил ва урта говак тупрокларда яхши усади. Руян учун майдон 30 см 
чукурликда цайдалади, 1 м2 учун 2-3 кг гунг ёки компост, 4-5 г азот, 6 г фосфор ва калий 
киритилади. Уруглар тупрок царорати 6-8°С булганда экилади. Каторлар ораси 45-60 см. 
Уруглар 6-7 см чукурликка экилади. Улар 8-10°С цароратда униб чикади. 1000 дона 
уругнинг массаси 30-31 г ни ташкил килади. Илдизпоялар билан купайтирилганда 
чукурликлар камида 8-10 см чукурликларда эгатлар олинади. Илдизпоялар 6-8 см 
узунликда бир-биридан 10-15 см масофада экилиб, дарров кумилади ва тупрок юзаси 
текисланади. Вегетация даврида 1-2 марта уток килинади. Кузда экинлар чопик 
килинади. 2-йилда эрта бацорда, куриган усимлик кисмлари олиб ташланади ва 
тупрокка 1м2 учун азот-фосфорли угитлар 3 г микдорида берилади. Илдизлар ва 
илдизпоялар кузнинг охирида ёки бацорнинг бошида йигиб олинади. Бундай цолда
бутун 
усимликни 
эмас, 
балки 
унинг 
бир 
кисмини 
йигиш 
мумкин, 
бу 
эса 
илдизпояларнинг учдан бир кисмини колдиради. Бу келгуси 1 -2 йил ичида уша жойдан 
яна бир марта хом ашё йигиш имконини беради. Умуман олганда, 2-3 йил ичида 1 
м2 эгатлардан 0,3-0,4 кг курук хом ашёси олиш мумкин. Руян усимлиги лалми ерларда 
етиштирилиши мумкин, аммо сугорилганда унинг цосилдорлиги 2-3 ц/га купаяди [3].
Indigofera tinctoria L. Усимлик тавсиф и. Дуккакдошлар оиласига тегишли булиб
буйи 1-1,5 метрли бир йиллик ярим бута усимлик. Барглари узунчок шаклда булиб, ток 
патсимон 
барглардир. 
Гуллари 
кизил 
рангли, 
усимта 
куринишидаги 
гунчалар 
баргларнинг култигидан усиб чиккан. Мевалар, яъни дуккаклар, 2-3 см узунликда булиб, 
кизил-сарик тусга эга. Цар бир дуккакнинг ичида урта цисобда 3-4 та пишган уруF бор. 
Пишган дуккак жигар рангли булади. Уруглар кичкина булиб, жигар рангли. Ен шохлар 
асосан поянинг пастки кисмида цосил булади ва усиш даврида асосий поянинг 
узунлигига етади. Экиш зичлигининг куюклигига караб, цар бир бута 10-15 тагача ён шох 
цосил килиши мумкин. Усимликнинг эътибор каратилиши лозим булган яна бир 
биологик хусусияти шундан иборатки, дуккак ва уругларнинг етилиши давригача буйга 
усиш ва барг ёзиш жуда фаол тарзда амалга ошади. Дуккаклар етилиши даври 
бошлангандан кейин барглар чикиши кескин кискаради. Дуккаклар пишгандан кейин 
барглар саргаяди ва тукилади. Усимликнинг бу хусусияти жуда муцим ва у усимликни 
етиштириш максади билан боглик: уруг олиш ёки барглар биомассасини олиш. 
Индигоферанинг илдизи тугри шаклга эга ва уругдан ницоллар униб чиккач, илдизнинг 
усиши фаоллашади, биринчи барглар пайдо булган даврда, карийб 6-8 та барг пайдо 
булгач, илдизнинг узунлиги тепа кисмнинг узунлигидан 3 марта ортик булади. 
Усимликнинг ривожланиши даврида илдизнинг усиши секинлашади, кенгаяди, ён илдиз 
пайдо булади. Усиш даврининг охиригача илдизнинг узунлиги уртача 15-20 см га етади. 
Усимликнинг тулик усиши даври (уругларнинг тулик етилиши) 100-110 кунни ташкил 
килади [4].

Download 198,82 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish