Ислом Каримов


шарти  кейин берилган такрорланиш оператори



Download 1,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/46
Sana25.06.2022
Hajmi1,27 Mb.
#701850
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   46
Bog'liq
С да дастурлаш 2

шарти 
кейин берилган такрорланиш оператори 
ёки
шарти олдин берилган 
такрорланиш оператори
дан фойдаланиш зарур. Агар циклдан чиқиш шарти, 
такрорланувчи жараённинг охирида жойлашган бўлса, do…while() 
операторидан, бош қиcмида жойлашган бўлса
while()
операторидан 
фойдаланиш мақсадга мувофиқдир. Шарти кейин берилган такрорланиш 
оператори камида бир марта такрорланади, шарти олдин берилган такрорланиш 
оператори умуман такрорланмаслиги ҳам мумкин. 
Шарти кейин берилган такрорланиш операторининг кўриниши 
қуйидагича: 
do 

<операторлар кетма - кетлиги> 


3. Такрорланувчи жараёнлар 
~ 13 ~ 

while(<шарт>) 
Шарти олдин берилган такрорланиш операторининг кўриниши 
қуйидагича: 
while(<шарт>) 

<операторлар кетма - кетлиги> 

Иккила ҳолда ҳам шарт ёлғон қиймат қабул қилса, цикл бажарилишидан 
тўҳтайди. Агар шарт рост бўлса, цикл давом этади. 
3.2. Такрорланувчи жараёнларни дастурлаш 
1 – мисол:
1 дан 100 гача бўлган сонларнинг йиғиндисини топинг. 
Ечилиши:
Юқорида берилган масалани ечишда олдинги режада 
берилган операторилардан фойдаланамиз. 
Параметрли такрорланиш оператори ёрдамида ечилиши: 
#include  
using namespace std
int main() 

int s = 0; 
for(int i = 1; i <= 100; i++){ 
s+=i; 

cout<<"Yig'indi: "<return 0; 
}
Шарти олдин берилган такрорланиш оператори ёрдамида ечилиши: 
#include  
using namespace std; 
int main() 

int s = 0; 
int i = 1; 
while (i<=100) 

s += i; 
i++; 

cout << "Yig'indi: " << s << endl; 
return 0; 

Шарти кейин берилган такрорланиш оператори ёрдамида ечилиши: 
#include  
using namespace std; 
int main() 



3.3. Ичма – ич жойлашган такрорланувчи жараёнлар 
~ 14 ~ 
int s = 0; 
int i = 1; 
do 

s += i; 
i++; 

while(i<=100); 
cout<<"Yig'indi: "<return 0; 

Натижа: 
Юқорида берилган мисол баъзи бир манбаларда қуйидаги формула 
ёрдамида берилиши мумкин: 
∑ 𝑖
100
𝑖=1
Такрорланиш жараёнларини формула тарзда берилаётган вақтда қуйидаги 
белгилашлар киритилган: 
Σ – йиғиндини ифодаловчи белги; 
Π – кўпайтмани белгиловчи белги; 
Юқорида берилган белгилардан ташқари қандайдир бир функциянинг 
оралиқдаги қийматларини топиш орқали берилиши мумкин.

Download 1,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish