«iqtisod-moliya»


«Мулкчилик ва солик ишлари



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

«Мулкчилик ва солик ишлари
девони» 
(вазирлик) деб аталган. Туртинчиси хам молия хамда 
харажатлар тизими билан шугилланган вазирлик бу? 
«Кирим-
чикимлар ва хазинадан сарф килинаётган барча харажатлар
хисобини олиб борувчи молия вазирлиги» 
деб аталган.
Солик девони турли сабабларга кура эгасиз колган мол- 
мулкларни назоратга олиш, савдогарлардан закот ва бож олиш, 
мамлакат чо рвал ар и, 
утлок-яйловларни 
бошкариш, 
уларнинг
1 Уша жойда.
2 Уша асар. 122 бет.
3 Уша асар. ! 24 бет.
43
www.ziyouz.com kutubxonasi


барчасидан тушадиган даромадларни саклаш, 
мулкчиликдаги 
меросхурлик тартибларини амалга ошириш каби вазифаларни 
амалга оширган . Шу жумладан «Тузуклар» да молия вазирига 
тегишли диккатга сазовор жумлалар хам учрайди2. Унда, жумладан 
шундай дейилади: «Молия вазирлари молия ишларида хиёнат 
килиб узлаштириб олган булсалар, агар узлаштириб олган маблаги 
узига тегишли улуфа (яъни маош) мивдорига тенг булса мазкур 
маблаг унга совга — инъом урнида берилсин. Агар узлаштириб 
олган маблаги маошидан икки баравар ортик булса, ортиги 
оладиган маошидан ушлаб колинсин. Агар маошидан уч баравар 
куп маблаг олинган булса, хаммаси салтанат хазинасига тортик; 
сифатида олинсин»3. Амир Темур (1336-1405 йй.) еримизни 
мугуллар хукмронлигидан озод этди. Ярим аср давомида у 
Кашмирдан Урта ер денгизигача, Орол денгизидан Форс култигига 
Кадар 
чузилган улкан салтанатни барпо этди. Юриш ва истилолар 
учун Темурга молия ресурслари керак эди, эгаллаб олинган 
бойликлар, уз даромадлари, инфратузилма ва соликлар уларнинг 
манбаи булди.
Амир Темур даврида асосий соликлар ер солиги (хирож, мол 
дейилган), жон солиги (жузя), миниладиган хайвонлар етказиб 
бериш (улок), бегар мажбуриятлари ва баъзи бошка фавкулодда 
соликлар (аваризот) мавжуд эди. Амир Темур узининг молия ва 
солик конунларини ишлаб чикишда салафлари ва замондошлари 
тажрибасидан фойдаланди. У узи истило этган мамлакатларнинг 
солик тизимлари билан хам танишади.
Амир Темур солик сиёсатининг асосий коидаси «Темур 
тузуклари» унинг уз фарзандларига колдирган сиёсий васиятидр. 
«Соликларни йигишда халкни соликлар билан эзиб куйишдан ёки 
вилоятларни хонавайрон килишдан эхтиёт булиш зарур, зеро 
халкнинг хонавайрон булиши давлат хазинасининг кашшоклаши- 
шига олиб келади. Хазинанинг ночорлиги окибатида эса харбий 
кучлар пароканда булиб, бу эса уз навбатида хокимиятни 
заифлаштиради». Крнунни ишлаб чикишда, деб хисобларди Темур, 
аввало халкнинг манфаатларини хисобга олиш, унинг туловга 
кобиллигидан келиб чикиш зарур, асос килиб хар бир алохида

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish