Integral, logarifm, korrelyatsiya, regressiya, matematik dasturlash, nazariy o ‘yin


-variant 1.Iqt. Tahlilni tashkillashtirish



Download 89,71 Kb.
bet9/21
Sana20.09.2022
Hajmi89,71 Kb.
#849411
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   21
Bog'liq
2 5253598717952400807

22-variant 1.Iqt. Tahlilni tashkillashtirish. Iqt tahlilni tashkil etish:1. Tashqi.xojalik boshqaruvinin yuqori organ, statistik organ,rejalashtirish organj,moliya,kredit tashkilotlari, davlar qomitalari va vazirliklar, jamoat tashkiloti, ommavaiy axborot vositalari, ilmiy tekshrish ins lari va loyihalashtirizh2. Ichki. Bu 2taga bolinadi.Boshqaruv:iqt masalalaar boyicha bosh direktor, birlashmanin iqt bolimi,texnik bolimi, sexlar boshqaruvi, brigadalar, ishlab chiqarish xodimlariJamoatchilik: iqt tahlil, iqt jamoatchilik laboaratoriyalari,amaldagi doimiy ishlab chiqarish kechgashi,,texnik- iqt kengashlar, matbuot va radio.
2. Asosiy vositalar. Transport korxonalarida aylanma vositalarini shakllantirish va ulardan foydalanishning tahlili. Бозор иқтисодиёти шароитида ҳар қандай корхона асосий мақсадига эришиш учун ишлаб чиқариш харажатларини жумладан айланма маблағларни тежаб-тергаб фойдаланишга алоҳида эътибор берадилар. Чунки шунинг натижасида улар ўз фойдаларини кўпайтиришга оқибат натижада фойдалилик даражасини оширишга эришадилар. Маҳсулот ишлаб чикаришда айланма маблағларнинг ахамияти улкан. Уларсиз айрим ҳолларда маҳсулот ишлаб чиқариш имконияти чекланади айрим ҳолларда эса умуман мумкин эмас.Корхонанинг айланма маблағИари — унинг айланма фондлар, муомала фондлари ва бошқа ҳаракатдаги активларда турган пул маблағларидир. Улар асосий фондлардан фарқли ўлароқ, тўхтовсиз ҳаракатда бўлади. Чунки бир ишлаб чиқариш сикли мобайнида тўлиқ истеъмол қилиниб, ўз қийматини тайёр рҳаҳсулотга ўтказган ҳолда ҳам буюм-натура кўринишида, ҳам қиймат тарзида тикланадиХалқаро амалиётда ушбу маблағлар: жорий активлар, ҳаракатдаги активлар, айланма активлар деб юритилади.Mаблағларнинг улуши корхонанинг умумий хўжалик маблағларида фаолият соҳасига қараб, 60 %дан 90 %гача бўлади. Корхонанинг молиявий ва иқтисодий аҳволи кўп жиҳатдан ана шу маблағлардан фойдаланиш самарадорлигига боғлиқ.Айланма маблағларни меъёрлаштиришида қуйидаги (метод) усуллардан фойдаланилади. Тўғридан тўғри ҳисоблаsh, Аналитиk, Коеффитсентли усуллари Айланма маблағлардан фойдаланиш самарадорлиги кўрсаткичларига кўп сонли омиллар таъсир этади. Уларнинг асосийлари қуйидагилардир:айланма маблағлар тузилишининг яхшиланиши;айланма маблағларни белгиланган меъёрлар даражасига этказиш; дебиторлик ва кредиторлик қарзларни камайтириш буюртмачилар билан ҳисоб-китобларнинг яхшиланиши кабилар.Таҳлил чоғида ушбу омилларни ўрганиш ва уларнинг айланма маблағлардан фойдаланиш самарадорлигига кўрсатадиган таъсирниисоблаб чиқиш керак бўлади.

28-varint. 1. IQT tahlilning mazmuni va maqsadi. Иқтисодий таҳлил шундай воситадирки, унинг ёрдамида иқтисодий тежамкорликка, иш сифати ва суръатини, унумдорликни оширишга эришиш, бу жараёнлардаги фаолият устидан назорат юритиш мумкин бўлади. Иқтисодий таҳлилнинг асосий мақсади иқтисодий қонунлардан фойдаланиб хўжаликларда, уларнинг тармоқлари ҳамда таркибий бўлинмаларида самарадорликни ошириш учун, фойдаланилмаётган имкониятларни ахтариб топиш ва улардан самарали фойдаланиш йўлларини аниқлашдир. Дарҳақиқат, таркибий қисмларини ўрганмай туриб, яъни таҳлил қилмай туриб, табиат ва жамиятдаги ҳодисалар сингари иқтисодий ҳодисаларни ҳам илмий жиҳатдан билиб бўлмайди.Шундай қилиб, имкониятларни аниқлаб, улардан тўғри фойдаланиш йўлларини аниқлаш ва ижтимоий самарадорликни ошириш мақсадида ишлаб чиқарувчи кучлар аҳволини иқтисодиётнинг, унинг тармоқлари ва таркибий бўлинмаларида иқтисодий қонунларга амал қилинишини ўрганиш иқтисодий таҳлилнинг асосий мазмунини ташкил этади.


2. aylanma vositalar vazifasiga kora guruhlanishi.Aylaanma vositalar:
1.ishlab chiqarish aylanma fondlari: ishlab chiqarish , tugallanmagan > Meyorlashtirilgan.
2. Muomala fondlari: tayyor mahsulo> gant, hisobdagi pul mablaglari> mahgan



Download 89,71 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish