Институти 5540600 «есмт» йўналишидаги талабалар учун «Тикув маҳсу



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/69
Sana25.02.2022
Hajmi2,25 Mb.
#276534
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   69
Bog'liq
tikuv mahsulotlari texnologiyasi fanidan

НАЗОРАТ САВОЛЛАРИ:
1. Намлаб - иситиб ишлашнинг қандай аҳамияти бор? 
2. Намлаб-иситиб ишлашда қандай асбоб - ускуналар ишлатилади? 
3. Буғли-ҳаво манекен қандай иш бажаришга мўлжалланган? 
4. Намлаб-иситиб ишлашнинг қандай операциялари бор?
ТАЯНЧ ИБОРАЛАР: 
Иссиклик, пресс, дазмол, бугли-хаво манекени, буг, дазмолмато. 
 
МАЪРУЗА № 7 
МАВЗУ: АЁЛЛАР ВА ЭРКАКЛАР КУЙЛАГИНИ ТИКИШ АСОСЛАРИ. 
КУЙЛАКЛАР ЧУНТАКЛАРИНИ ТИКИШ 
РЕЖА: 
1. Киркимларга ишлов бериш ва витачкаларни тикиш 
2. Белбог ва хлястикларни тайѐрлаш 
3. Киркма чунтакларни тикиш 
4. Чокдаги чунтакларни тикиш 
5. Коплама чунтакларни тикиш 
Технологик жараѐнда деталларга кетма-кет, параллел ѐки аралаш ( параллел 
кетма-кет)  ишлов бериш мумкин. 
Кетма-кет ишлов беришда - операциялар бирин-кетин бажарилади, кийимнинг ҳам-
ма жойларига бир вақтда эмас, балки бирин-кетин битта ѐки бир нечта асбобда ишлов бери-
лади. 
Кетма-кет усулида операцияларни бажариш ҳаракатлари мураккаб ва унга кетадиган 
вақт кўп бўлади. Машина тезлигини, пресслар босимини, ускуналарнинг қизийдиган сатҳи 
ҳароратини ошириш каби йўллар билан иш бажаришга кетган вақтни қисқартириш мумкин. 
Параллел ишлов бериш усулида бир операциядан иккинчисига ўтишларнинг бар-
часи бир вақтда бажарилиб, унда чала фабрикатнинг барча ишлов бериладиган жойларига 
бир ѐки бир неча асбоб ѐрдамида бир вақтда баравар таъсир кўрсатилади. 
Масалан: бир вақтда бажариладиган баъзи намлаб-иситиб ишлов бериш операцияла-
ри, прессларда деталларни ўзаро елим билан улаш. Параллел ишлов бериш усули энг 
унумдор ва прогрессив ҳисобланади. Чунки намлаб-иситиб ишлов бериш операцияларини 
прессларда бажариш меҳнат унумдорлигини бир неча марта оширишга имкон беради. 


38 

Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish