Innovatsiya 2021: dolzarb muammolar va zamonaviy yechim


СПИСОК ИСПОЛЬЗОВАННОЙ ЛИТЕРАТУРЫ



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/145
Sana28.05.2022
Hajmi2,76 Mb.
#613982
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   145
Bog'liq
To\'plam Innovatsiya 2021

СПИСОК ИСПОЛЬЗОВАННОЙ ЛИТЕРАТУРЫ 
1.
Рубцова С. П. Интерпретация и объяснение: два подхода к пониманию 
текста / Вестник ВГУ. Серия: Философия – Воронеж, Воронежский 
государственный университет, 2016. – С. 78. 
 
 
ЎЗБЕК ТИЛИДА ТАКРОР СТИЛИСТИК УСУЛИНИНГ 
ЛИНГВОПОЭТИКАСИ 
Асқарова Шахноза Камолиддиновна
ф.ф.ф.д., (PhD) 
Тошкент давлат шарқшунослик университети 
 
Такрорни стилистик усули сифатида лингвопоэтик жиҳатдан таҳлил 
этиш, унинг ўзига хос турларини лингвистик адабиётларда етарлича тадқиқ 
этилмаган. Такрорнинг эмоционал кучайтирувчи стилистик услуб 
сифатидаги моҳияти шундан иборатки, ўқувчига мантиқий ёхуд эмоционал 
характердаги таъсирни кучайтириш, ифодага алоҳида ҳис-ҳаяжон бериш 


INNOVATSIYA 2021: DOLZARB MUAMMOLAR VA ZAMONAVIY YECHIM 
Стр. 
96
мақсадида бир марта фойдаланиш етарли бўлган сўз учун у нейтрал 
синтактик меъёрдан аниқ мақсадга йўналтириб ифодалаш натижасида юзага 
келади. Тилшунос Н.Т. Головкинанинг таъкидлашича, такрор шундай тил 
бирлигики, у “нафақат маъновий ва семантик ахборот етказади, балки, кўп 
ҳолларда гапирувчининг маълум бир ҳис-туйғуларини етказиб беришда 
эмоционал-экспрессив мазмунни ҳам қамраб олади”.
Такрорни аниқлашдаги лексик бирликларнинг сўзма-сўз, формал ва бир 
вақтнинг ўзида маъновий акс эттириш нуқтаи назари ҳозирги вақтда 
оммабоплик касб этмоқда. Шу ўринда такрор ҳодисасига ёндош тушунчалар 
изоҳини келтириш жоиздир. Улар жумласига анадиплосис, анафора, 
антиципация, ассонанс, гаплология, паралеллизм, плеоназм, редупликация, 
реприза, тавтология, хиазм, эпаналепсис,
 
эпифораларни киритиш мумкин. Энди 
юқорида келтирилган такрорни ифодаловчи воситаларни бадиий адабиёт 
тилидан тўпланган тил материаллари асосида кўриб чиқамиз: 
Такрор [араб. – қайтариқ, такрорлаш] 1. Матндаги такрорлар. 
Бироқ 
Абдураҳмон Шум боланинг янги шароитдаги қайтариғи ва такрори эмас, у 
янги қаҳрамон 
(С.Сиёев, Ёруғлик). 2. Иккинчи ёки кўп марта; қайта-қайта. 
Чол 
такрор сўрагач, у жавоб берди: – Тошкентда иш топсам, балки қоларман 
(Ойбек, Танланган асарлар).
Аллитерация [лот. Ad – олд, -га, -да + litera – ҳарф] – мисралар, ундаги 
сўзлар бошида бир хил ундош товушларнинг такрор қўлланиши, сажъ.
 
Кўкламда кўкарса кўк кўкатлар. Кўкларга кўмилса катта-катталар 
(Элбек). 
Анафора [юн. Anaphora – юқорига чиқиш] Параллел тузилган нутқ 
парчалари (мас., мисралар) бошида айнан бир унсур (элемент)нинг 
такрорланишидан иборат услубий фигура. 
Бутун қарашларни, барча сезгини, 
Бутун ифодани, бутун севгини 
(Ҳ. Олимжон). 
Параллелизм [юн. рarallelos – ёнма-ён борувчи] – ёнма-ён гаплар, 
синтагмаларнинг бир хил синтактик қурилишга эга бўлиши.


INNOVATSIYA 2021: DOLZARB MUAMMOLAR VA ZAMONAVIY YECHIM 
Стр. 
97
Плеоназм [юн. рleonasmos – ортиқчалик] – бир хил ёки синонимик тил 
бирликларининг семантик жиҳатдан такрор ҳолда қўллаш. Мас., 
бош-оёқ сарпо
бирикмасидаги форсча 
сарпо 
сўзи ҳам “бош-оёқ” маъносини ифодалайди. 
Редупликация [лот. reduplicatio – иккиланиш, қўшалоқланиш] Сўздаги 
дастлабки бўғинни ёки ўзакни, бутун сўзни такрор қўллаш билан такрорий сўз, 
грамматик шакл ҳосил қилиш усули. 
Айвон олдида бўй-басти баб-баравар 
иккита бола турар, Бердиев кулимсираб, буларга бир нималарни тушунтирар 
эди 
(Ў.Ҳошимов, Ўзбеклар). 
Тавтология [юн. tauto – айнан ўзи, ўша + logos – сўз] – бир фикрни бошқа 
сўз ёки сўзлар билан такроран, ортиқча ифодалаш, бир сўзни ортиқ такрорлаш. 
Айрим ҳолларда ана шундай такрорнинг бири ҳеч қандай функцияни 
бажармайди, натижада бундай плеоназм тавтологияга айланади.
“ЎТА” [1]. 
“Лингвистик терминлар луғати”да мазкур терминларнинг деярли ҳаммаси 
мавжуд бўлиб, улар қуйидагича изоҳланади:
Такрор – 
инг
. repetition (иккилантириш, редупликация, такрорлаш).
1. Сўз асоси ёки қисмининг товуш таркибида ўзгаришларсиз синтетик ва 
тасвирий форма ҳамда фразеологик бирликлардаги каби ўзакнинг тўла ёки 
қисман такрорланиши. 2. Маълум изчиллик асосида товуш, сўз ва ифоданинг 
такрорланишидан тузилган нутқ шаклидир. 
Масалан: 

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   145




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish