Ilmiy tadqiqot markazi


Total  21.5031605  21  1.02396002  R-squared  =  0.8453



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/329
Sana14.04.2023
Hajmi7,23 Mb.
#928209
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   329
Bog'liq
Moliya bozori Konferensiya to\'plam 05.04.2023

Total 
21.5031605 
21 
1.02396002 
R-squared 

0.8453 
 
 
 
 
Adj 
R-
squared 

0.8195 
 
 
 
 
Root MSE 

0.42993 
 
 
 
 
pb

Coef. 
Std. Err. 

P>|t| 
[95% Conf. Interval]
gexp

-0.2529172 
0.0298902 
-8.46 
0.000 
-0.3157142 -0.1901203 
grev

0.1565104 
0.0445844 
3.51 
0.002 
0.062842 
0.2501787 
GEI
t
 
-2.084745 
0.3459259 
-6.03 
0.000 
-2.811509 
-1.357982 
cons. 
0.6660459 
1.338366 
0.50 
0.625 
-2.145757 
3.477849 
56
Ўзбекистон Республикаси Иқтисодиёт ва Молия вазирлиги

Ўзбекистон Республикасининг "Очиқ бюджет" 
портали
расмий маълумотлари –
 
https://mf.uz

https://openbudget.uz

57
Stata 14© дастури асосида муаллиф томонидан ҳисобланган.
-1.0 -0.8
-0.4 -0.4
0.1
0.5
1.1
1.5
0.2 0.3 0.4 0.4 0.3 0.2 0.1 0.1 0.1
-0.2
-1.1
-1.9
-3.3
-4.0
-3.0
-2.0
-1.0
0.0
1.0
2.0
Давлат бюджети ижроси (профицит +; дефицит -), ЯИМга нисбатан фоизда


75 
Коррелацион таҳлил натижаларидан маълумки, бюджет сальдоси билан давлат 
бюджети даромади (
grev
t
 
=0.3432) ўртасида тўғри боғлиқлик эга бўлса, давлат 
бюджети харажатлари (
gexp
t
= -
0.5874), давлат самардорлиги индекси (
GEI
t
= -0.4011) 
билан тескари алоқадорликка мавжуд. 
Шунингдек, моделнинг детерминация коэффициенти 0,81ни ташкил этган, бу эса 
моделда қўлланилган ўзгарувчилар моделнинг 81 фоизини қамраб олганини 
изоҳлайди.
Умуман олганда, моделнинг умумий кўриниши қуйидагича:
pb
t
 = 0.666 - 0.253*gexp

+ 0.156*grev
t
 -2.084*GEI
t
 + e
t
 
Бунда
, pb
t

ЯИМга нисбатан давлат бюджети ижроси;
gexp
t

давлат бюджети харажатлари, ЯИМга нисбатан;
grev

–давлат бюджети даромадлари, ЯИМга нисбатан;
GEI

 - 
ҳукумат
самарадорлиги индекси
е
t

стандарт хатолик.
Умуман олганда, давлат бюджети харажатларининг ЯИМга нисбатан 1 фоизга 
ўзгариши давлат бюджети балансига 
-
0,25 фоиз бирлик салбий таъсир кўрсатган. 
Бунда марказлашган инвестициялар ҳамда иқтисодиёт соҳасига ажратилган 
кредитларининг ортиши ҳамда ижтимоий соҳага сарфланаётган харажатларнинг 
ўсиши давлат бюджетининг салбий балансга эга бўлишига олиб келган. 
Аксинча эса давлат бюджети даромадлари бюджет ижросига ижобий таъсир 
кўрсатиб, унинг 1 фоизга ортиши бюджет балансининг 0,15 фоизга яхшиланишига 
олиб келган. Бу эса бевосита солиқларнинг, жумладан, юридик шахслардан олинадиган 
фойда солиғининг ҳамда билвосита солиқларнинг, айниқса, акциз солиғи бўйича 
тушумларнинг ва давлат бюджетида солиқсиз даромадларни кескин ортиши билан 
боғлиқ. 
Шунингдек, давлат бюджет сальдоси билан давлат бюджети харажатлари 
ўртасидаги боғлиқликнинг ARDL модели орқали таҳлил қилиш натижасида бошқа 
ўзига хос натижаларга эришилди. Хусусан, ушбу модел бўйича коррелацион таҳлил 
натижаларига этибор қаратсак, жорий йилдаги бюджет салдоси ўзининг лаг қиймати 
билан ўзаро тўғри (0.8438) боғлиқликка, давлат харажатлари билан тескари (
-0.5860) 
боғликка эга. Шунингдек, давлат бюджети харажатларининг 3 йил олдинги қиймати 
билан тўғри боғлиқликни касб этган. 

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   329




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish