Илмий тадқиқот асослари: 1000 саволга 1000 жавоб тошкент–2019



Download 3,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet355/434
Sana25.02.2022
Hajmi3,76 Mb.
#275882
1   ...   351   352   353   354   355   356   357   358   ...   434
Bog'liq
100 саволгв 100 жавобfaridapa

815 - САВОЛ
МОДЕЛЛАШ – БУ ҚАНДАЙ ЖАРАЁН? 
ЖАВОБ: Моделлаш – бу ҳодиса ва жараёнлар кечишини 
ифодаловчи моделни яратиш жараёнидир. 
Моделлашда объектлар жонли ва жонсиз тизим ёки тизимлар 
бўлиши мумкин. Улар: физик, кимёвий, биологик, географик, 
астраномик, муҳандислик конструкциялари, таълимий ва бошқа 
ижтимоий жараёнлар ҳамда лойиҳаланадиган манбалар ва ҳ.к. 
КЎРСАТМА: Илмий тадқиқот ишида моделлаштиришга тўғри 
келса, унда тадқиқот объекти, мақсад-вазифалари ва ҳимояга олиб 
чиқиладиган ҳолатлар қаралаётган тадқиқот иши бўйича ту-
зиладиган ташкилий-тузилмавий моделнинг асосий параметрлари 
бўлиб ҳисобланади. Муаммонинг ишланганлик даражаси 
фойдаланиладиган модель учун пропедивтик материал бўлиб 
ҳисобланади, унинг методологик асослари эса дидактик материал 
вазифасини бажаради. 
816 - САВОЛ: 
МОДЕЛЛАШ ТУРЛАРИ ҲАҚИДА ҚАН-
ДАЙ ФИКРДАСИЗ? 
ЖАВОБ: Моделлаш, уларнинг мақсад, вазифа (мазмун-
моҳияти)га қараб қуйидаги турларга бўлинади: 
1. Физик моделлаш. 
2. Математик моделлаш. 
3. Электр моделлаш 
4. Кибернетик моделлаш. 
5. Аналог моделлаш. 
6. Кимё реакторларини моделлаш. 
7. Стохастик моделлаш. 
8. Ахборотли моделлаш ва шу кабилар. 
КЎРСАТМА: 1. Моделлаш ёрдамида биз фақатгина янгиликни 
билибгина қолмасдан, балки билимларни ривожлантириш 


518 
имконига ҳам эга бўламиз ва айниқса билимларни ўқитиш ва 
тарқатишда ҳам улар ишончли дидактик асос ҳамдир. 
2. Моделнинг амалий аҳамиятини барча жабҳаларда кўриш 
мумкин. Айниқса, болаликда ўйинчоқлар – реал олам нусхаси 
бўлиб, уларнинг боланинг ривожланиши ҳамда тарбиясида муҳим 
аҳамият касб этади. Улар болаларни келажакдаги турли ҳаётий 
ҳолатларга руҳий нуқтаи назардан тайёрлайдиган муҳим восита 
ролини ўйнайди. 
3. Ҳар қандай моделнинг моҳияти муайян объектларнинг 
қўйилган масалани ечиш учун зарур ва етарли бўлган хоссаларини 
ажратиб олиш ҳамда тасвирлашдан иборат бўлмоғи лозим. 

Download 3,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   351   352   353   354   355   356   357   358   ...   434




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish