Иктисодиёт назарияси фани


-мавзу. ЖАХОН БОЗОРИ. ХАЛКАРО ВАЛЮТА ВА КРЕДИТ МУНОСАБАТЛАРИ



Download 2 Mb.
Pdf ko'rish
bet68/72
Sana21.02.2022
Hajmi2 Mb.
#24159
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   72
Bog'liq
iqtisodiyot nazariyasi

27-мавзу. ЖАХОН БОЗОРИ. ХАЛКАРО ВАЛЮТА ВА КРЕДИТ МУНОСАБАТЛАРИ.
 Режа: 
1. Халкаро савдонинг мазмуни, тузилиши ва хусусиятлари. 
2. Тулов баланси, унинг тузилиши ва такчиллиги. 
3. Халкаро валюта – кредит муносабатлари ва валюта тизимлари. 
Ушбу бобда миллий иқтисодиѐтнинг жахон мамлакатлари билан мураккаб жараѐн боглаш ишлари уни боглаб 
турувчи савдо муносабатлари караб чикилади. Ундан кейин савдони муносабатларни шакилланиши ва уни 
тараккиѐти Билан узвий боғлиқ булган молиявий ѐки валюта масалалари, валюта курси, валюта сиѐсати, мамлакатни 
тулов баланси куриб чикилади, урганилади ва тахлил килинади, тегишли хулосалар чикарилади.
Маълумки, жахонда мавжуд булган мамлакатлар узларининг миллий икти-содиѐтларини шакллантириш
ривожлантириш ва уни баркарорлигини таъминлаш максадида фаолият курсатиб келмокдалар. Аммо бу мураккаб 
муаммолар давлатларни бир – бирлари билан алокада булишларини объектив заруриятга айлантирмокда. Бу алокалар 
халкаро иқтисодий муносабатларни вужудга келтиради ва жахон савдоси, ташки савдо айланмаси, экспорт ва 
импортни шаклланишига олиб келад ва улар асосий курсаткич хисобланади.
Экспорт бир мамлакат ва бир неча мамлакатларда ишлаб чикарилган товарларни эхтиѐж тугилганда бошка 
давлатларга чикариб сотилишини, импорт эса мамлакатга бошка давлатдан товарларни олиб кетиб сотилишини 
билдиради. Демак мамлакат четга товар чикарса «экспорт», четдан товар киритса «импорт» номини билдиради. 
Жахон савдосида товарларни экспорт таркиби фан – техника революцияси ва халкаро меҳнат таксимотининг
чукурлашуви таъсирида узгариб боради. Экспорт таркибида кайта ишловчи саноат махсулотлари етакчи уринга эга 
булиб, унинг хиссасига жахон товар айирбошлашнинг ¾ кисми тугри келмокда, озик – овкат, хомашѐ ва ѐкилги улуши 
факат ¼ кисмини ташкил этади.
Хизматлар экспорти - бу чет эл валюталари хисобига чет эллик истеъмолчиларга хизмат курсатади. Бу 
хизматнинг бир кисми миллий чегарада амалга оширилади. Масалан, чет эл кампанияси вакилларига почта, телеграф 
хизмати курсатиш, чет эл фукароларига сайѐхлик хизмати курсатилади. Бу хизматлар экспорти товарлар экспортидан 
фарк килади.
Хорижий ва МДХ давлатларининг Республика ташки савдосидаги салмоги, фоиз хисобида!

Download 2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   72




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish